дец 052014
 

Дискусија која је у среду одржана у Београду, несумњиво је дала одговор на цели низ актуелних питања која се ових дана у јавности тумаче на различите начине, при чему понекад и сасвим погрешно или злонамерно, па је зато сврсисходно поменути најважније закључке, а они у најкраћем гласе овако: Европска унија треба да надокнади штету Србији због обуставе Јужног тока и Русија ће испунити све своје обавезе у опскрбљивању Србије гасом ове зиме, са којом ће се пријатељски договорити о свему.

Дакле, на скупу ког је организовао Центар за развој међународне сарадње, и овог пута су бројни српски медији са наглашеном пажњом пратили обраћање руског амбасадора у Београду Александра Чепурина, који је у свом исцрпном излагању, а потом и одговарајући на питања новинара, потпомогао да се разјасни суштинска разлика између Крима и Косова, при чему је на крају поновио да позиција Русије према Косову представља традицију у руској дипломатији која се не мења, нагласивши да је то чврст и поуздан став, у смислу неприхватања његове самопроглашене независности.

Међутим, оно што је свакако у овом тренутку било пропраћено са највећим интересовањем, то су биле његове речи којима се осврнуо на судбину гасовода Јужни ток, рекавши да се десило управо оно што је дуго времена тражио Брисел, у чему је и успео, јер га је поткопао. Наиме, Чепурин је подвукао чињеницу да су Гаспрому стално постављани нови услови, при чему је Русија стављена у положај човека који плаћа и моли, те поновио изјаву Владимира Путина да гасовод не може бити изграђен на таквој једностраној основи, с обзиром да баш као и у љубави – морају постојати две стране.

Осим тога, руски амбасадор је указао на то да се Бугарска клела да јој је Јужни ток национални интерес, а онда је у Софију дошла висока америчка делегација, након чега су одустали од изградње, због чега је Чепурин оценио да је Бугарска очигледно веома богата земља ако јој није потребан такав гасовод који би пунио њен буџет са 400 милиона евра, те донео хиљаде добро плаћених радних места, затим 3 милијарде евра инвестиција, уз ангажовање њених грађевинских компанија, који би јој у будућности донео укупно 20 милијарди евра директних прихода.

Он је закључио да су одустајање од Јужног тока хтели Европска унија и Запад, и то су напослетку и постигли, јер ако нешто не желите, онда ћете наћи хиљаду разлога да то не урадите. Стога се реторички упитао – зашто још кривицу за то пребацивати на Русију, те да ли је Европска комисија уопште питала за мишљење земље-учеснице у том пројекту и све потрошаче гаса? Надаље, Чепурин је констатовао да је то био ударац Европске уније против сопствених интереса и своје конкурентности, а земљама које су претпреле штету због блокирања изградње гасовода, међу којима је и Србија, предложио је да траже одштету од Европске уније, с обзиром да је и по мишљењу других учесника у дискусији, као на пример Драгомира Анђелковића – Брисел крив, а не Москва, за обуставу Јужног тока.

Па ипак, без обзира на све, амбасадор је изразио уверење да ће у будућности јачати идеја Шарла де Гола о Европи од Атлантика до Урала, с обзиром да и Русија има много заједничких интереса са Европском унијом, за коју је важно да заштити своје интересе и укине санкције Русији, а такво очекивање је поткрепио недавном изјавом немачког министра иностраних послова Штајнмајера, о томе да Европска унија треба сарађивати са Евроазијским савезом у настајању, који се формира на истоку око Русије.

У сваком случају, далеко од тога да је дискусија била обојена искључиво песимизмом и жаљењем поводом обуставе изградње Јужног тока, јер је из ње проистекао и нешто ведрији закључак да је складиште гаса у Банатском Двору пуно, те да Србија неће имати проблема са тим енергентом, зато што ће Русија испунити све своје обавезе. Међутим, остаје снажан утисак да су поготово земље са југоистока Старог континента, а то значи и Србија, из најновијих дешавања могле да извуку корисну поуку да се убудуће морају борити за своје интересе и суверенитет, да би оствариле било какав бољитак.

 

Sorry, the comment form is closed at this time.