Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?

 Политика  Коментари су искључени на Драгомир Анђелковић: Непромишљено крунисање антисрпских лажи?
окт 302017
 

Погледајмо какве споменике нека нација подиже и лакше ће нам бити да изведемо закључке у вези са тим у ком правцу је воде њени властодршци. То има универзално значење са неизбежном рефлексијом на нашу збиљу.

Када наступи поплава успеха или, на другој страни „скале“ националних достигнућа, опасних искушења пропраћених неуспесима, тешко је увек разлучити колико је ко од значајнијих играча на (гео)политичкој табли допринео националном успону или ради општег интереса себе жртвовао. Тада таласи славе запљусну и многе који, објективно, нису значајније допринели колективном интересу, односно неретко заслужени остану без одговарајућег признања. То је имао у виду чувени римски државник и беседник Марко Порције Катон Старији (234-149 пре Христа) док је посматрао низове споменика који су широм Рима муњевито и неодмерено подизани у епохи успостављања његове доминације над великим делом Европе, Азије и Африке. Како је рекао: „Нека се људи питају зашто Катон нема споменик а не зашто му је споменик подигнут“. Continue reading »

Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета

 Међународни односи, Политика  Коментари су искључени на Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
окт 132017
 

Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено обуздавање. Од Католичког конгреса, преко претече Кристалне ноћи инспирисане фраковачком идеологијом, до модерних false flag подухвата и подстицања старих тежњи он није ни губио на снази, али је Србија глобалне ломове по правилу дочекивала неспремна, и губила добијене битке за „зеленим столом“. Continue reading »

Хрватско-српски односи: Лажна криза и права мржња

 Политика, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Хрватско-српски односи: Лажна криза и права мржња
сеп 282015
 

CRMS-4Немају Срби примарно проблем са хрватским премијером Милановићем, како произлази из извештавања већине наших медија у вези са актуелним царинским ратом Хрватске и Србије или прецизније новом фазом мирнодопске агресије Хрватске на Србију. Немају Срби проблем ни само са хрватском политичком елитом. А ни ово што се сада дешава није криза у српско-хрватским односима. Да кренемо од последњег. Continue reading »

Небојша Кузмановић: Српски пут

 Политика  Коментари су искључени на Небојша Кузмановић: Српски пут
авг 172015
 

Наша данашња наука треба да постави питање зашто Словени и Срби треба да се укључе и интегришу у Европу, јер историјско искуство говори да Западна Европа није на нас никада гледала као на своје интегралне становнике, нити као на своје равноправне суседе. Неопходно је најпре изрећи дијагнозу западно – европског културног обрасца, као епохалног пројекта развоја европског друштва, па тек онда видети да ли је он примерен српском народу. Ако је одговор потврдан онда треба видети да ли се он може у потпуности прихватити. Continue reading »

Србија, Република Српска, Милошевић, Додик…

 Политика, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Србија, Република Српска, Милошевић, Додик…
мар 132013
 

Када је пре пар годинa за један дан на месту председника Скупштине Србије прогласио Србију за руску губернију био је смешан и јадан чак и русофилима. Руси су се смејали и проклињали и себе и Србију што уопште постоји када има власт која води отворену антисрпску и антируску политику а опозицију која тако бедно, патетично и јадно навија за Русију.

Али ајде за један дан на функцији није могао да много упропасти државу али је могао проруску идеју и партију којој припада. Са обзиром да је отада прешао пут од Томислава Руска Губернија преко Томаса Европског до Томислава Јахјаге, почиње да настаје проблем. Сада већ својим потезима, несувислим изјавама и изразито глупим понашањем прави проблема држави. Continue reading »

Стефановић уместо Стефановића?

 Политика, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Стефановић уместо Стефановића?
сеп 302012
 

Тек што се почетком септембра наша државна делегација вратила, како нам је током ње и одмах по њеном окончању представљено, из успешне посете Немачкој, уследио је хладан туш. У Београд су муњевито дошли немачки парламентарци, који су српској јавности предочили седам услова Берлина за отпочињање преговора о приступу Србије ЕУ. Уз разне друге видове понижавања Србије, они садрже и захтев да дигнемо руке од Косова и Метохије, односно да се помиримо са отмицом тог дела наше територије, те врховном влашћу Приштине чак и над Србима на северу КиМ. То баца сенку ако не и на мотиве нове власти, онда бар на њену превелику кооперативност према Западу и приврженост ЕУ интеграцијама. Continue reading »

Црвена линија једне владе

 Политика  Коментари су искључени на Црвена линија једне владе
сеп 242012
 

Био сам решен да напредњачкој влади („Вучић-Дачићевој“, како ју је одмах прозвао један пронапредњачки коментатор) дам 100 дана без критике – да не би испало да сам злобни квариигра, који одмах нешто закера, „не давши времена момцима да нешто ураде“. Али, оно што се дешава после немачког ултиматума од 7 тачака са том владом, учинило је да се предомислим.

А дешава се… Па не дешава се ништа, у томе и јесте проблем! А морало би. Јер, од Србије се тражи – између осталих понижавајућих захтева – и да „са Косовом потпише заједничку правно-обавезујућу изјаву“, која би била попут „уговора о добросуседским односима“ (како нам је лепо прецизирао доносилац ове љубазне листе, Андреас Шокенхоф). Циљ овог „уговора“ биће да се Србија обавеже да неће блокирати улазак Косова у међународне организације – рецимо у УН.

Последице су јасне: Србија, иако неће формално разменити амбасадоре са Приштином, мораће ћутке да посматра како њена сецесионистичка теориторија бива примљена у УН као „независна и суверена држава“, и како је након тога – по одавно обзнањеној Лајчаковој формули – признају све оне земље које су се до сада још уздржавале од тога. Continue reading »

Тројански коњ

 Политика, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Тројански коњ
авг 032012
 

И поред свих обећања у изборном раздобљу и осуда бивше власти, промена у спољној политици, евидентно је већ сада, неће бити. Од прокламоване политике отворених врата ка истоку и западу, поново имамо само политику ЕУ нема алтернативу. Од најављених поништавања одлука бивших власти везано за Косово, долазимо до тога да ће се све поштовати и још се најављују нове болне одлуке.

Нова власт је свесна да је много гласова добила од патриотских гласача. И да су очекивања истих велика. Власти, схватајући да морају да се оправдају код гласача који су већински опредељени ка Русији, од самог старта покушавају да глуме. Како? Први потез председника је одлазак у Москву и виђење са Путином. Међу првим потезима премијера је одлазак у Москву и разговор о будућности Србије. Први потез Динкића је позивање на добре односе са Русијом и порука да ћемо тражити новац од њих. Continue reading »

Злокобни „пољубац“ овдашњих руских изасланика

 Политика  Коментари су искључени на Злокобни „пољубац“ овдашњих руских изасланика
јун 252012
 

Данас у Србији на свим нивоима власти имамо прозападне политичаре. Неки су то из убеђења, а неки – што је бројнија категорија – због личних и партијских интереса. Дванаест година после доласка на власт западне „пете колоне“ окупљене у ДОС-у, ми и даље имамо њене старе и нове огранке на свим државним положајима. И то не било какве, већ оне изразито антисрпске а самим тим и тотално антируске. То су две стране исте медаље и они Руси који то неће да виде, не желе добро својој земљи. Continue reading »

Има ли овде Руса?

 Међународни односи, Политика  Коментари су искључени на Има ли овде Руса?
јун 102012
 

Недавно нам је Александар Конузин, без нужног сагледавања шире слике, поручио да се највећи нововременски узлет српско-руских односа подудара са његовим мандатом (који се опет поклапа са Владом Цветковић-Дачић). Уз то је – поново наглашавајући да је свака српска Влада добар партнер за Русију – изричито похвалио део одлазећег српског естаблишмента, односно истакао велики допринос сарадњи Србије и Русије, наших владајућих структура које воде спољне послове. Колико је поменути став амбасадора Руске Федерације чињенично утемељен и да ли он – као и понашање и неких других значајних руских функционера који су код нас „на привременом боравку“ – доприноси дугорочним интересима њихове (и наравно наше) државе? Continue reading »