Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике

 Економија, Међународни односи  Коментари су искључени на Иван Ристић: Тржишни принципи српске геополитике
окт 172017
 

„Ни један политички систем не може да успостави универзалну рационалност правом или силом. Али капитализам је једини систем који функционише на начин који награђује рационалност и кажњава све форме ирационалности.“

Ајн Ренд

Глобализација као позитиван процес и глобализам као њен первертирани облик пред националне државе постављају радикално нове обавезе и принципе у погледу перцепције државе и њеног места у међународном систему. Тржишне теорије, без обзира да ли се ради о глобалној равни или положају субјекта у систему, имају одређене недостатке где у помоћ треба позвати читав корпус хуманистичких наука. Ниво посматрања геополитичке арене као анархичног тржишта намеће потребу сагледавања из друге перспективе – перспективе тржишног субјекта. Србија са својим историјским дилемама, наслеђеним проблемима и крајње специфичном позицијом у међународним односима се намеће као идеалан пример за такву анализу. Примењујући основне економске категорије понуде тражње и еластичности и имајући у виду чињенице, могуће је осмислити српску спољнополитичку стратегију. Уколико бисмо геополитички систем посматрали као тржиште, онда су државе компаније а савези држава организовани као холдинг или конгломерати. Continue reading »

Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета

 Међународни односи, Политика  Коментари су искључени на Иван Ристић: Србија и освајање суверенитета
окт 132017
 

Балкански геополитички брисани простор који се у ограниченом временском периоду ширио захваљујући победи Доналда Трампа, „брегзиту“, јачању Русије и егзистенцијалној кризи са којом се суочава ЕУ, делује да долази до свог краја. Континуитет западног деловања против српске независне позиције се више не доводи у питање, као ни ревитализација антисрпскх снага у региону усмерених на њено обуздавање. Од Католичког конгреса, преко претече Кристалне ноћи инспирисане фраковачком идеологијом, до модерних false flag подухвата и подстицања старих тежњи он није ни губио на снази, али је Србија глобалне ломове по правилу дочекивала неспремна, и губила добијене битке за „зеленим столом“. Continue reading »

Иван Ристић: Ердоган у Србији

 Међународни односи  Коментари су искључени на Иван Ристић: Ердоган у Србији
окт 122017
 

„Ми немамо сталне интересе нити сталне непријатеље. Наши интереси су вечни, и наша дужност је да их пратимо“
Лорд Палмерстон

Не само територијално присуство на Балканском полуострву (европски део Тиурске) већ и турски експанзионизам са циљем остварења интересне сфере обима „од Јадрана до Кинеског зида“ Турску категоризује као балканску земљу у политичком смислу. У том контексту неопходно је посматрати сваку иницијативу Анкаре усмерену ка најближем западном суседству. Посета председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана Србији је на површини економске и прагматичне природе, али има дубинске геостратешке импликације. Да ли ће се нови систем односа држава на Балкану отворити кроз ново Источно питање или ће овај макрорегион кренути путем изградње основа за сарадњу који у обзир узима глобалне промене које су у току, зависи од потеза које вуку Анкара и Београд, али и од саме логике међународне игре моћи. Continue reading »

НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА

 Међународни односи  Коментари су искључени на НИНА КУБУРОВИЋ: САВЕЗНИ ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ СА СРБИЈОМ У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА
окт 112017
 

Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана је дискусија на тему „Парламентарни избори у Немачкој: актери и прогнозе“.(8) Дискусију су заједнички организовала два истраживачка центра Факултета политичких наука – Центар за немачке студије и Центар за демократију, у сарадњи са немачким фондацијама Конрад Аденауер, Хајнрих Бел и Ханс Зајдел, а уз подршку Народне скупштине Републике Србије. Циљ организовања ове трибине се састојао у пружању „пружању подршке сарадњи Немачке и Србије, јачање политичких и парламентарних веза и неговање заједничких вредности.“ Continue reading »

Драгомир Анђелковић: Турски експанзионизам од Сирије до Србије

 Међународни односи, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Драгомир Анђелковић: Турски експанзионизам од Сирије до Србије
мар 252016
 

CRMS-4О опасности коју за Србију и Балкан представља неоосманским идејама хипнотисана Турска, потребно је упорно говорити. О томе код нас постоји теоријска представа али као да се још не схвата да је све већа и реална опасност.

У Турској је недавно поново дошло до хистеричног излива антисрпских идеја и осећања. Иако није дуго трајао, по нама је извршен веома жесток пропагандни удар. Срби су прво оптужени да се као снајперисти боре на страни Курда. Затим се у турским медијима појавила „информација“ да је у зони турско-курдских сукоба ухапшен српски шпијун. Continue reading »

Драгомир Анђелковић: Македонија на нишану

 Међународни односи, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Драгомир Анђелковић: Македонија на нишану
јул 132015
 

„Балкан балканским народима“ – то је мото великог српског државника и дипломате Милована Миловановића. Када су се његовим начелом руководиле балканске државе, заједничким снагама постизале су велике успехе. То није било нити је сада по вољи западних душебрижника, који толико говоре о потреби регионалне сарадње, међунационалне толеранције, хуманости. Continue reading »

Драгомир Анђелковић: Кинески рулет

 Међународни односи, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Драгомир Анђелковић: Кинески рулет
јун 102015
 

Нама добро знани Џорџ Сорош устврдио је ових дана да „пoстojи oзбиљнa oпaснoст дa ћe Кинa ствoрити пoлитички и вojни сaвeз сa Русиjoм, збoг чeгa јe прeтњa oд нoвoг свeтскoг рaтa рeaлнa“. Разуме се између Вашингтона и његових савезника са једне стране и, на другој линији „ватре“, поменуте две велесиле. А на прагу великог рата се налазимо јер, како амерички милијардер тврди, иницијални сукоб између све снажније и амбицијозније Кине и неког од америчких пацифичких савезника (највероватније Јапана), лако може да се претвори у глобални рат. Continue reading »

Бранко Радун: Ко је изгубио у Украјини?

 Међународни односи, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Бранко Радун: Ко је изгубио у Украјини?
јун 022015
 

Очигледно је да ситуација у којој у Украјини имамо проамеричку власт у Кијеву и проруску „крајину“ на истоку, за сада без јасног победника. Превратом у фебруару прошле године, Америка је остварила значајан геополитички преокрет и преузела контролу над Кијевом, у коме су значајне акције до тада имали и Руси и Немци. Касније је дошло до сукоба на истоку земље и до стварања неке врсте „републике руске“ у Доњецку и Луганску. Continue reading »

Dr Stevica Dedjanski: „Dayton“ peace perspective for Ukraine

 Међународни односи, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Dr Stevica Dedjanski: „Dayton“ peace perspective for Ukraine
мај 202015
 

This year, in November, it will be twenty years from the conclusion of the Dayton Peace Agreement that ended the bloody civil war in Bosnia and Herzegovina, which took place from 1992 to 1995. Given the depth of the inner similarity of Ukraine and Bosnia and Herzegovina, and similar circumstances in which Ukraine is now, and Bosnia and Herzegovina was at the beginning of the 90s of the last century, there is a parallel between the solution that brought the peace to Bosnia and Herzegovina and solution suitable for Ukraine today, in general or partially for Donbas region. Continue reading »

Стевица Деђански: „Дејтонска“ мировна перспектива за Украјину

 Међународни односи, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Стевица Деђански: „Дејтонска“ мировна перспектива за Украјину
мај 192015
 

Ове године, у новембру, навршава се двадесетогодишњица од закључивања Дејтонског мировног споразума којим је окончан крвави грађански рат у Босни и Херцеговини, који се одвијао од 1992. до 1995. године. С обзиром на дубинску унутрашњу сличност Украјине и БиХ, односно сличност околности у којима се Украјина налази сада а БиХ се налазила почетком 90-их година прошлог века, просто се намеће и паралела међу решењем које је донело мир БиХ и решења погодног данас за Украјину генерално, односно парцијално регион Донбаса.  Continue reading »