„Банатски двор“ почиње са радом

 Енергетика  Коментари су искључени на „Банатски двор“ почиње са радом
нов 212011
 

Председник Управног одбора руске компаније „Гаспром“ Алексеј Милер пустиће у рад Подземно складиште гаса „Банатски двор“ и нову Командну салу у Рафинерији нафте Панчево.

Званичном пуштању у рад подземног складишта гаса присуствоваће председник Србије Борис Тадић и директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић. Планиран је и радни састанак председника Србије са Управом „Гаспрома“.

„Банатски двор“ има активну запремину од 450 милиона кубних метара и максималну продуктивност у процесу извлачења од пет милиона кубних метара на дан.

Објекат је стављен у комерцијалну употребу 1. октобра, а као заједничко улагање „Гаспрома“ и Србијагаса“ важно је за обезбеђивање сигурног снабдевања енергијом у Србији, као и за испоруку природног гаса из Русије, ако се узме у обзир примена пројекта „Јужни ток“. Continue reading »

Пуштен у рад „Северни ток“

 Енергетика, Међународни односи  Коментари су искључени на Пуштен у рад „Северни ток“
нов 102011
 

Немачка канцеларка Ангела Меркел и руски председник Димитриј Медведев заједно су данас окренули велики точак, чиме је симболично пуштен у рад огромни гасовод „Северни ток“, који ће испод Балтичког мора, Западну Европу снабдевати руским гасом, директно из Сибира.
Како преносе агенције, свечаности у месту Лубмин на немачкој обали Балтичког мора, где гасовод стиже до копна, присуствовали су и француски премијер Франсоа Фијон и холандски премијер Марк Руте.
Меркел је, како јавља ДПА, истакла да ће овим гасоводом Европљани и Русија бити блиско повезани у наредним деценијама.
Предвиђено је да гасовод, који заобилази досадашње транзитне руте за руски гас преко Украјине, Белорусије и Пољске, буде оперативан наредних 50 година.

Конузин: Србија има шансу да постане велики извозник енергије

 Енергетика  Коментари су искључени на Конузин: Србија има шансу да постане велики извозник енергије
нов 012011
 

Амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Конузин изјавио је да Србија има шансу да постане велики извозник енергије у региону и ван њега, и сагласио се са ставом да јачање економске сарадње Србије и Русије приближава нашу земљу Европској унији.

Конузин је на састанку Друштва лобиста Србије синоћ рекао да је, осим изградње магистралног гасовода Јужни ток кроз Србију, Русија заинтересована и за сарадњу у другим областима енергетике, што нашу земљу може да доведе у позицију великог извозника.
Истичући да су велике западне компаније заинтересоване за реализацију пројеката у Србији у којима Русија може да помогне својим инвестицијама, Конузин је додао да је то начин да се Србија приближи и Русији и ЕУ. Continue reading »

Мађарска посумњала у реализацију гасовода „Набуко“

 Енергетика  Коментари су искључени на Мађарска посумњала у реализацију гасовода „Набуко“
окт 272011
 

Министар за национални развој и привреду Мађарске Томаш Фелеги посумњао је у реализацију пројекта гасовода „Набуко“, уз напомену да би његова цена могла да буде и четири пута већа од првобитно најављене.

– Потпуно је нејасно колико ће на крају коштати „Набуко“ – рекао је Фелеги у Лондону, наводећи да је оптимистична процена 24 до 26 милијарди евра, пренела је агенција Ројтерс.

Притом је мађарски министар своје сумње поткрепио чињеницом да не постоје чврсте обавезе ни потенцијалних купаца ни добављача земног гаса. Continue reading »

Нова антируска кампања на Балкану

 Енергетика, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Нова антируска кампања на Балкану
мај 022011
 

После извесне границе трпељивост престаје да буде врлина

(Едмунд Берк)

Конференција о европској сигурности и сарадњи – која се у престоници Финске одвијала од 1973. до 1975. године – окончана је усвајањем „Завршног акта“. Он је постао познат као „Хелсиншки споразум“. Између осталог, обавезивао је владе на поштовање људских права, а потписали су га високи представници тридесетпет држава, укључујући и социјалистичке земље. Тамошњи дисиденти су то убрзо искористили како би почели да делују у прилог, у оквиру ауторитарног поретка који је владао у источноевропским државама, неоспорно угрожених људских права. Прво у СССР-у, а онда и неким другим земљама социјалистичког блока, створене су невладине организације познате као Хелсиншки одбори за људска права, које су задавале прилично брига тамошњим режимима. Continue reading »

КУРИР: ЦРМС – НЕ ПРОПУСТИТИ ШАНСУ КОЈУ НУДИ ЈУЖНИ ТОК

 Безбедност, Енергетика  Коментари су искључени на КУРИР: ЦРМС – НЕ ПРОПУСТИТИ ШАНСУ КОЈУ НУДИ ЈУЖНИ ТОК
апр 042011
 

Београдски Центар за развој међународне сарадње оцењује да је за Србију изузетно корисно то што је председник Владе Руске федерације, господин Владимир Путин, током недавне посете Београду потврдио да се не одступа од договорене динамике у реализацији изградње пројекта „Јужни ток“.

Изградња овог гасовода, чији ће један крак проћи кроз Србију, представља шансу за нашу земљу да унапреди свој статус у односима са Европском унијом, а да на регионалном нивоу постане незаобилазан енергетски фактор. У ситуацији када су за „Јужни ток“ витално заинтересоване Немачка, Мађарска и Италија, али и Словенија и Хрватска, не може се постављати питање да ли је овај пројекат користан за Србију, већ само шта треба учинити како би што пре био реализован, наводи се у саопштењу Центра. Continue reading »

Да ли је Јужни ток у опасности?

 Енергетика, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Да ли је Јужни ток у опасности?
апр 012011
 

Иако је српско-руски енергетски споразум о изградњи „Јужног тока“ потписан још 2008. године, а Студија изводљивости за етапу која пролази кроз Србију окончана крајем 2010. године, појављује се све више оних који истичу штетност овог уговора по Републику Србију. Због тога поједини аналитичари, попут Ане Филимонове и Василија Мишковића, сматрају да се „припрема удар на Јужни ток“ (1), тј. да постоји „тајни план за рушење Јужног тока“ (2), за који се залажу како унутардржавни, тако и спољни фактори, а све у циљу спречавања руске енергетске доминације. Иако образложење за наведено ови аутори проналазе у различитим аргументима, пре свега у повећању политичких притисака да се анулира руски гасни коридор, нико од њих до сада није навео шта је то што би поред Набуко (Nabucco) гасовода, као кључног европско-америчког пројекта, евентуално могло заменити постојећи српско-руски аранжман у контексту ширих паневропских енергетских агенди, односно који би то амерички и европски планови могли обогатити пројекат Набуко тако да он постане супститут постојећим руским инфраструктурним решењима на Балкану. Continue reading »

мар 252011
 

Готово у свакој шали има бар зрно истине, а некада су оне и у потпуности истините. Таква је досетка коју је пласирао један амерички сатиричар, устврдивши да је вођење спољних послова вид књиговодства. Другим речима, свака од страна укључених у међународну сарадњу педантно сабира и одузима шта даје, а шта добија. То не значи да међу спољнополитичким „рачуновођама“ не могу да постоје и топле емоције. Оне су добра подлога за интересну сарадњу, али посао је посао. Зато „причу“ о Путиновој посети Београду – поготово што је ових дана њој посвећено много пажње – ваља усредсредити на оно шта Руси желе од Срба, а Срби од Руса, и куда нас то води. Continue reading »

Долазак Путина и разбијање завета ћутања о важним темама

 Безбедност, Енергетика, Међународни односи, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Долазак Путина и разбијање завета ћутања о важним темама
мар 222011
 

Долазак премијера Путина у Београд веома је битан моменат за Србију. То је прилика да се ствари истерају на чистину. Наша власт ће морати да покаже добру вољу, што њој површно и није тешко да учини. Међутим, овај пут ће то морати да уради конкретно а не декларативно. То значи да ће теме које се већ дуже време избегавају или представљају као небитне морати да дођу на дневни ред, а то су теме које Центар за развој међународне сарадње већ скоро годину дана намеће јавности. Укратко, биће отворено питање Уговора о европској безбедности, уласка у НАТО односно војној неутралности, Јужном току, продаји Телекома.

Continue reading »

мар 112011
 

Свима који су иоле упућени у ствари је јасно Путин долази у Србију да би осигурао руске интересе у енергетском сектору у земљи и региону. То пре свега значи да Руси желе да осигурају изградњу Јужног тока, а после и да осигурају своју позицију на нафтном тржишту у Србији. Зашто би руски лидер Путин дошао у Србију тако изненада и готово без најаве, ако није нешто хитно и битно. То је стога што су у Русији очигледно уверени неко озбиљно ради на рушењу Јужног тока кроз Србију. Дакле ситуација није ни мало ружичаста када се неко као Путин поред свих обавеза морао упутити на путешествије у Србију да српској власти каже да не могу тек тако игнорисати договорено, кроз опструкцију и тиху саботажу изградње „Јужног тока“. Continue reading »