Sto godina zla

Sto godina zla

Sto godina zla

Tan2012-3-14_115689_0Kada novi predsednik Amerike to i zvanično postane u januaru sledeće godine, navršavaće se tačno sto godina od početka spirale zla. I na Istoku i na Zapadu.

RAĐANJE ZLA
Pre sto godina u Rusiji je izveden boljševički prevrat. Komunisti su razvalili do tada postojeći svet u toj velesili i doneli zlo koje se širilo sistematski po drugim zemljama i kontinentima. Njihova priroda je odmah na početku vladavine mogla da se vidi na osnovu masovnih pokolja koji su kulminirali ubistvom celokupne vladarske grane dinastije Romanov. Boljševici su bili ideološki determinisani da čine zlo. Iz toga je proizilazilo sve što su preduzimali, od odnosa prema pravoslavlju do gaženja građanskih prava.
Pre sto godina je na drugom, zapadnom polu sveta, u Americi, lansirana nova doktrina koja do danas vlada svetom. Američki predsednik Vudrou Vilson je, u obraćanju Kongresu 1917. godine, na početku svog drugog mandata – objavio da je došlo vreme da Amerika preuzme odgovornost za pravdu i mir u svetu kao branioci „zapadnog“ sistema vrednosti.
Rezultat sto paklenih godina i promena koje su donele, jesu stotine miliona uplakanih majki i udovica, uništavanje država i nacija koje se nisu odmah predale i kapitulirale novom svetskom poretku. Ništa manje nisu stradali ni evropska tradicija, hrišćanstvo, porodični moral.
PREPOROD RUSIJE I SAD
Pobedom Trampa danas, posle jednog veka, rađa se šansa da bude prekinuta vertikala zla. Njegova pobeda otvara put za resetovanje svetskih odnosa i oslobođenje sveta od diktata ideologije antinacionalnog i antitradicionalnog. Nešto ranije je sličan proces počeo u Rusiji dolaskom Vladimira Putina na vlast. Rezultati toga će u punoj meri biti vidljivi tek od naredne godine jer je trebalo dosta vremena da protekne da se Rusija oporavi, da razvije svoje kapacitete u poljoprivredi i privredi, i što je najvažnije da podigne svoju vojsku na nivo svetske super sile.
Bila je potrebna i promena sa druge strane da bi promene dobile globalnu šansu. I sada dolazi Donald Tramp. Dolazi da počisti marionete Vol Strita i Lenglija. Dolazi da pokuša da promeni tok istorije. Da prekine da se svemu istinski ljudskom ismevaju traženjem ljudskih prava koja su se pretvorila u promociju nastranosti. Prekinuće sa motivima ideološkog širenja pokrenuta ratoborna politika NATO. CIA i američke oružane snage baviće se odbranom svoje zemlje sprečavajući terorizam a ne rušenjem neposlušnih vlasti u drugim državama. I ono što je možda i najbitnije tzv „nevladin sektor“ će izgubiti finansijere. Uz njih će postradati i oni koje su oni dovodili i podržavali da u ime ideologije zla vladaju perifernim zemljama.
Evroatlantskoj samozvanoj „eliti“ i njenim slugama sada se otvaraju vrata pakla. Dah nade za čovečanstvo je za njih kraj. Potreba za lažnom „intelektualnom elitom“ koja je služila propagandi Vašingtona kojim su vladali anacionalnih krugovi, prestaje. Amerika će sigurno nastaviti da se bori za svoje nacionalne interese i u funkciji toga će imati i mehanizme meke moći u inostranstvu, ali to više neće biti ideološka bitka sa globalnim pretenzijama. Zato će i sistem koji je u funkciji nacionalnih interesa biti mnogo racionalniji a oni koji su sada deo globalnog aparata za anacionalno ispiranje mozgova, uglavnom su i nekompatibilni sa onim što će SAD raditi, odnosno u svojim zemljama su kompromitovani kao pristalice ideologije zla.
SUMRAK IZDAJNIČKE LAŽNE „ELITE“
Zato kukaju i vrište. Vrte naivne priče o kraju sveta kakvog znamo i da ko zna šta donosi vlast nekoga kao Tramp. Tako postupaju ne samo kod nas, već i u svetu. Mali ali i veliki igrači kakav je Karl Bilt. On je u autorskom tekstu napisanom za „Vašington post“ ovih dana rekao: „Duže od pola veka od završetka Drugog svetskog rata – to je istorija fenomenalnog uspeha građenog na slobodi i demokratiji, slobodnoj trgovini i pouzdanom savezništvu i prijateljstvu. Sa dolaskom na vlast u SAD Donalda Trampa – došao je kraj Zapadu kakvog ga je svet dosad znao“.
Moram da se složim sa nečim, sa zaključkom. I moram se zbog toga radovati. Ovome smo se nadali, ovome su stremili svi slobodnomisleći ljudi koji nisu mogli da podnesu razaranje država i nacija, koji nisu prihvatili lažnu sreću, slobodu, demokratiju, savezništvo i prijateljstvo onih koje je predstavljao Karl Bilt. Moramo se radovati jer se probudila nada.
Sada svi oni koji su bili protiv pobede Trampa i koji su se borili da se ništa ne promeni jer su bili profiteri od vladavine zla, bilo kao deo jezgra sistema ili tek na njegovom platnom spisku na bilo koji način – sada sa podsmehom i posprdno govore o ljudima koji se raduju. Oni, tako visokointeligentni, koji su promašili svaku analizu koju su napisali. Govorili su da će Tadić pobediti Nikolića, govorili su da će srpska politika geopolitičkog balansiranja propasti za dva meseca, da će politika saradnje sa Moskvom doprineti sukobu sa EU.
DRSKI PRELETAČI
Opet ti i takvi se na periferiji kao što je naša ne predaju sudbini, ali često se bore na drugačiji način nego u zemljama koje su srce imperije. Naše sluge velikih igrača pokušavaju da pretrče na drugu stranu i probaju da ostanu deo makar i novog, ideološki drugačijeg, američkog sistema meke moći. Sada kada se njihov svet ruši, shvataju da moraju da hvale Trampa, ali i dalje vode rat protiv onih koji su se njegovom dolasku iskreno obradovali i dele sa njim mnoge ideje.
Počeli su da se dodvoravaju Trampu ali i dalje zlobno komentarišu svakog ko se raduje pobedi Trampa. I onako sa visine na kojoj su kao oni, komentarišu kako smo mi koji nismo njihovi primitivni i kako neće ništa da se menja jer Amerika je velika zemlja gde se sve zna unapred a ovde neki, a to su oni koji su aktivno bili protiv dosadašnjeg sistema, govore kako će Tramp da nam vrati Kosovo i podrugljivo se smeju. I više od svega bi želeli da budu u prilici da kažu „jesmo li vam rekli“. Drugim rečima da Srbima i dalje ide loše.
Smeju se oni srpskoj muci. I seire nad njom u strahu, jer vide da se sistem menja i da za njih takve uskoro neće biti mesta. Nadaju se da će baš oni lično preživeti čistku ali znaju da veći deo bratstva neće. Mondijalistički foliranti, soroševi stipendisti, paraziti iz globalističkog miljea neće više živeti lagodno i povlašćeno na našoj muci. Sama ta pomisao u njihovim glavama, pomisao da će morati nešto da rade po prvi put u životu, izaziva strah i frustraciju. Sem mržnje prema svojim zemljama i službe paklenim planovima neoliberala oni ne znaju ništa. Bili su obični komunisti. Posle su bili veći komunisti od komunista. Pa su bili demokrate. Svako zlo koje se pojavilo i moglo biti izvor privilegija i novca, bilo je njihovo.
GLAS REALNOSTI
Na stranu što niko ne govori to što oni komentarišu. Na taj način kako hoće da predstave nikada ništa nije pomenuto. Sami plasiraju besmislice da će Tramp poništiti sve što je Amerika učinila. Sa ove naše strane analitičarskog, novinarskog i političkog pola se nalaze ozbiljni, nacionalno svesni ljudi, koji su svoj um i britko pero kalili kroz godine rada u ilegali, kroz čitanje knjiga svetskih i naših vodećih geopolitičara i drugih autora.
Čitali su ozbiljno štivo a nisu gledali isključivo CNN ili sricali literaturu sa soroševkih skupova. Nisu išli po mišljenje u strane ambasade već su se trudili da nešto nauče i misle svojim glavama. Aktivno su učestvovali na skupovima, konferencijama i emisijama po Evropi, Rusiji i svetu gde god su bili pozivani. I zato se raduju promeni svetske geopolitike. Svesni da će na spoljnom planu postojati mnogo više šansi za naš narod, a na unutrašnjem da dolazi vreme da najgori među nama neće više biti vodeći.
Da prvo pojasnimo ono što svi očekujemo a što je realno. Ne treba nas niko da voli. Ali Amerika je koliko do juče bila zla imperija a ne država. Rušenjem njihovog i posledično evropskog establišmenta rađa se nova nada i na vlast dolaze realpolitičari koji neće sukobe i koji neće Treći svetski rat. Dakle, nama ne treba ljubav i simpatisanje već je dovoljno da nas ne mrze i ne ucenjuju. To su nam decenijama radili uz pomoć svojih medija, analitičara i političara na ovim prostorima.
SRBIJA JE NA POTEZU
Odnos sa Amerikom za Srbiju konačno ima perspektivu. Nije velika ali perspektiva postoji. Sa druge strane odnosi sa Rusijom nisu nikada bili bolji i pored evropskog puta Srbije, a sada nesmetano mogu da dožive bum. Sergej Stepašin, bivši premijer Rusije i jedan od Putinovih glasnogovornika za Balkan, izjavio je o ovih dana: „Današnja vlast u Srbiji je aktivno orijentisana ka EU i to je razumljivo zato što se Srbija nalazi u nekoj vrsti zatvorene enklave, nema granicu sa Rusijom. Srbija može da odabere treći put — da ima dobre odnose sa EU, bez obaveze da postane njena članica, da nikuda ne žuri, a da istovremeno aktivno razvija integracione procese sa Ruskom Federacijom. To je ono što nudi predsednik Putin. Tu je perspektiva Srbije“.
Ova izjava govori da Rusija razume zašto je Srbija orijentisana ka EU. Ali nije samo geografsko i geopolitičko pitanje u prvom planu, tu je i okupacija od petog oktobra i pokušaj menjanja kulturnog identiteta, što su dosta i uspeli. Sada je na potezu naša vlast. Više nema razloga da se pretvara. Mora da pokaže pravo lice. Ili se do sada prikrivala i pravila ideološki proevropska da bismo preživeli ili je u pitanju nešto drugo, tj. postala je evrofanatična a samo se pravila proruskom i umereno nacionalnom da ne bi izgubila podršku građana.
Ako shvati šansu i povede pravu politiku, a ona podrazumeva prestanak nepotrebnog podređivanje Srbije tuđim interesima, onda je odgovor za nju pozitivan. Ako nastavi po starom, onda su stvari vrlo negativne. Ne treba srljati u sukobe ali Srbija se mora osloboditi unutrašnje okupacije i već oslabljenih lanaca spoljne. Mudrom politikom dužni smo izbeći sukobe ali i povesti unutrašnju i spoljnu politiku da konačno počne da se za Srbiju nešto i dobro dobija. Sada je na potezu vlast a ako ne povuče prave poteze, onda je potrebno radikalizovati opozicioni odnos prema njoj. Naravno, mislim na nacionalni a ne antinacionalni opozicioni kurs kakav je dominantan u velikom delu institucionalizovane opozicije. Govorim o sistematskom okupljanju onih koji su pravilno predvideli stvari i nudili prava rešenja za svetliju srpsku budućnost. Došlo je vreme da se o svemu tome više ne priča samo načelno već da se direktno politički deluje sa ciljem izbornog preuzimanja vlasti.

prof dr Stevica Deđanski
Centar za razvoj međunarodne saradnje

Unesite reč za pretragu