нов 242016
 

Tan2012-3-14_115689_0Када нови председник Америке то и званично постане у јануару следеће године, навршаваће се тачно сто година од почетка спирале зла. И на Истоку и на Западу.

РАЂАЊЕ ЗЛА
Пре сто година у Русији је изведен бољшевички преврат. Комунисти су развалили до тада постојећи свет у тој велесили и донели зло које се ширило систематски по другим земљама и континентима. Њихова природа је одмах на почетку владавине могла да се види на основу масовних покоља који су кулминирали убиством целокупне владарске гране династије Романов. Бољшевици су били идеолошки детерминисани да чине зло. Из тога је произилазило све што су предузимали, од односа према православљу до гажења грађанских права.
Пре сто година је на другом, западном полу света, у Америци, лансирана нова доктрина која до данас влада светом. Амерички председник Вудроу Вилсон је, у обраћању Конгресу 1917. године, на почетку свог другог мандата – објавио да је дошло време да Америка преузме одговорност за правду и мир у свету као браниоци „западног“ система вредности.
Резултат сто паклених година и промена које су донеле, јесу стотине милиона уплаканих мајки и удовица, уништавање држава и нација које се нису одмах предале и капитулирале новом светском поретку. Ништа мање нису страдали ни европска традиција, хришћанство, породични морал.
ПРЕПОРОД РУСИЈЕ И САД
Победом Трампа данас, после једног века, рађа се шанса да буде прекинута вертикала зла. Његова победа отвара пут за ресетовање светских односа и ослобођење света од диктата идеологије антинационалног и антитрадиционалног. Нешто раније је сличан процес почео у Русији доласком Владимира Путина на власт. Резултати тога ће у пуној мери бити видљиви тек од наредне године јер је требало доста времена да протекне да се Русија опорави, да развије своје капацитете у пољопривреди и привреди, и што је најважније да подигне своју војску на ниво светске супер силе.
Била је потребна и промена са друге стране да би промене добиле глобалну шансу. И сада долази Доналд Трамп. Долази да почисти марионете Вол Стрита и Ленглија. Долази да покуша да промени ток историје. Да прекине да се свему истински људском исмевају тражењем људских права која су се претворила у промоцију настраности. Прекинуће са мотивима идеолошког ширења покренута ратоборна политика НАТО. ЦИА и америчке оружане снаге бавиће се одбраном своје земље спречавајући тероризам а не рушењем непослушних власти у другим државама. И оно што је можда и најбитније тзв „невладин сектор“ ће изгубити финансијере. Уз њих ће пострадати и они које су они доводили и подржавали да у име идеологије зла владају периферним земљама.
Евроатлантској самозваној „елити“ и њеним слугама сада се отварају врата пакла. Дах наде за човечанство је за њих крај. Потреба за лажном „интелектуалном елитом“ која је служила пропаганди Вашингтона којим су владали анационалних кругови, престаје. Америка ће сигурно наставити да се бори за своје националне интересе и у функцији тога ће имати и механизме меке моћи у иностранству, али то више неће бити идеолошка битка са глобалним претензијама. Зато ће и систем који је у функцији националних интереса бити много рационалнији а они који су сада део глобалног апарата за анационално испирање мозгова, углавном су и некомпатибилни са оним што ће САД радити, односно у својим земљама су компромитовани као присталице идеологије зла.
СУМРАК ИЗДАЈНИЧКЕ ЛАЖНЕ „ЕЛИТЕ“
Зато кукају и вриште. Врте наивне приче о крају света каквог знамо и да ко зна шта доноси власт некога као Трамп. Тако поступају не само код нас, већ и у свету. Мали али и велики играчи какав је Карл Билт. Он је у ауторском тексту написаном за „Вашингтон пост“ ових дана рекао: „Дуже од пола века од завршетка Другог светског рата – то је историја феноменалног успеха грађеног на слободи и демократији, слободној трговини и поузданом савезништву и пријатељству. Са доласком на власт у САД Доналда Трампа – дошао је крај Западу каквог га је свет досад знао“.
Морам да се сложим са нечим, са закључком. И морам се због тога радовати. Овоме смо се надали, овоме су стремили сви слободномислећи људи који нису могли да поднесу разарање држава и нација, који нису прихватили лажну срећу, слободу, демократију, савезништво и пријатељство оних које је представљао Карл Билт. Морамо се радовати јер се пробудила нада.
Сада сви они који су били против победе Трампа и који су се борили да се ништа не промени јер су били профитери од владавине зла, било као део језгра система или тек на његовом платном списку на било који начин – сада са подсмехом и поспрдно говоре о људима који се радују. Они, тако високоинтелигентни, који су промашили сваку анализу коју су написали. Говорили су да ће Тадић победити Николића, говорили су да ће српска политика геополитичког балансирања пропасти за два месеца, да ће политика сарадње са Москвом допринети сукобу са ЕУ.
ДРСКИ ПРЕЛЕТАЧИ
Опет ти и такви се на периферији као што је наша не предају судбини, али често се боре на другачији начин него у земљама које су срце империје. Наше слуге великих играча покушавају да претрче на другу страну и пробају да остану део макар и новог, идеолошки другачијег, америчког система меке моћи. Сада када се њихов свет руши, схватају да морају да хвале Трампа, али и даље воде рат против оних који су се његовом доласку искрено обрадовали и деле са њим многе идеје.
Почели су да се додворавају Трампу али и даље злобно коментаришу сваког ко се радује победи Трампа. И онако са висине на којој су као они, коментаришу како смо ми који нисмо њихови примитивни и како неће ништа да се мења јер Америка је велика земља где се све зна унапред а овде неки, а то су они који су активно били против досадашњег система, говоре како ће Трамп да нам врати Косово и подругљиво се смеју. И више од свега би желели да буду у прилици да кажу „јесмо ли вам рекли“. Другим речима да Србима и даље иде лоше.
Смеју се они српској муци. И сеире над њом у страху, јер виде да се систем мења и да за њих такве ускоро неће бити места. Надају се да ће баш они лично преживети чистку али знају да већи део братства неће. Мондијалистички фолиранти, сорошеви стипендисти, паразити из глобалистичког миљеа неће више живети лагодно и повлашћено на нашој муци. Сама та помисао у њиховим главама, помисао да ће морати нешто да раде по први пут у животу, изазива страх и фрустрацију. Сем мржње према својим земљама и службе пакленим плановима неолиберала они не знају ништа. Били су обични комунисти. После су били већи комунисти од комуниста. Па су били демократе. Свако зло које се појавило и могло бити извор привилегија и новца, било је њихово.
ГЛАС РЕАЛНОСТИ
На страну што нико не говори то што они коментаришу. На тај начин како хоће да представе никада ништа није поменуто. Сами пласирају бесмислице да ће Трамп поништити све што је Америка учинила. Са ове наше стране аналитичарског, новинарског и политичког пола се налазе озбиљни, национално свесни људи, који су свој ум и бритко перо калили кроз године рада у илегали, кроз читање књига светских и наших водећих геополитичара и других аутора.
Читали су озбиљно штиво а нису гледали искључиво CNN или срицали литературу са сорошевких скупова. Нису ишли по мишљење у стране амбасаде већ су се трудили да нешто науче и мисле својим главама. Активно су учествовали на скуповима, конференцијама и емисијама по Европи, Русији и свету где год су били позивани. И зато се радују промени светске геополитике. Свесни да ће на спољном плану постојати много више шанси за наш народ, а на унутрашњем да долази време да најгори међу нама неће више бити водећи.
Да прво појаснимо оно што сви очекујемо а што је реално. Не треба нас нико да воли. Али Америка је колико до јуче била зла империја а не држава. Рушењем њиховог и последично европског естаблишмента рађа се нова нада и на власт долазе реалполитичари који неће сукобе и који неће Трећи светски рат. Дакле, нама не треба љубав и симпатисање већ је довољно да нас не мрзе и не уцењују. То су нам деценијама радили уз помоћ својих медија, аналитичара и политичара на овим просторима.
СРБИЈА ЈЕ НА ПОТЕЗУ
Однос са Америком за Србију коначно има перспективу. Није велика али перспектива постоји. Са друге стране односи са Русијом нису никада били бољи и поред европског пута Србије, а сада несметано могу да доживе бум. Сергеј Степашин, бивши премијер Русије и један од Путинових гласноговорника за Балкан, изјавио је о ових дана: „Данашња власт у Србији је активно оријентисана ка ЕУ и то је разумљиво зато што се Србија налази у некој врсти затворене енклаве, нема границу са Русијом. Србија може да одабере трећи пут — да има добре односе са ЕУ, без обавезе да постане њена чланица, да никуда не жури, а да истовремено активно развија интеграционе процесе са Руском Федерацијом. То је оно што нуди председник Путин. Ту је перспектива Србије“.
Ова изјава говори да Русија разуме зашто је Србија оријентисана ка ЕУ. Али није само географско и геополитичко питање у првом плану, ту је и окупација од петог октобра и покушај мењања културног идентитета, што су доста и успели. Сада је на потезу наша власт. Више нема разлога да се претвара. Мора да покаже право лице. Или се до сада прикривала и правила идеолошки проевропска да бисмо преживели или је у питању нешто друго, тј. постала је еврофанатична а само се правила проруском и умерено националном да не би изгубила подршку грађана.
Ако схвати шансу и поведе праву политику, а она подразумева престанак непотребног подређивање Србије туђим интересима, онда је одговор за њу позитиван. Ако настави по старом, онда су ствари врло негативне. Не треба срљати у сукобе али Србија се мора ослободити унутрашње окупације и већ ослабљених ланаца спољне. Мудром политиком дужни смо избећи сукобе али и повести унутрашњу и спољну политику да коначно почне да се за Србију нешто и добро добија. Сада је на потезу власт а ако не повуче праве потезе, онда је потребно радикализовати опозициони однос према њој. Наравно, мислим на национални а не антинационални опозициони курс какав је доминантан у великом делу институционализоване опозиције. Говорим о систематском окупљању оних који су правилно предвидели ствари и нудили права решења за светлију српску будућност. Дошло је време да се о свему томе више не прича само начелно већ да се директно политички делује са циљем изборног преузимања власти.

проф др Стевица Деђански
Центар за развој међународне сарадње

Sorry, the comment form is closed at this time.