Stevica Deđanski: NATO pravednost i Srbija

Stevica Deđanski: NATO pravednost i Srbija

Stevica Deđanski: NATO pravednost i Srbija

Pitanje razlike između pravednosti i zakonitosti jeste ključno pitanje spoljne politike i međunarodnih odnosa. Šta je pravednost, to je vrlo relativno. Ono se razlikuje kod različitih civilizacija i često je uslovljeno interesima. Primera radi za zapadne zemlje, članice NATO-a, bombardovanje Srbije je bila pravedna stvar isto toliko, koliko je za njih pravedna stvar priznavanje Kosova i njegovo uvođenje u Organizaciju Ujedinjenih Nacija. Za nas Srbe kao i mnoge druge narode, sve rečeno je nepravedno.

Ono što je za Brisel i Vašington pravedno oni predstavljaju kao nekakvu opštu pravednost i pretvaraju u uslove za Srbiju. Ali iz naše perspektive besmisleno je i govoriti o pravednosti postavljanja tih uslova za pridruživanje EU. Jedna stvar je ucena i pritisak da se nešto učini radi članstva u EU a drugo je pravednost.

Iz svega rečenog vidi se koliko je relativno i nezahvalno govoriti o pravednosti u spoljnoj politici. Zbog toga u međunarodnim odnosima jedna jedina pouzdana platforma jeste poštovanje međunarodnog prava. O pravednosti može da se razgovara samo u domenu unutrašnje politike.

Savremeni zapadni svet je svet partnerstva, ali ne i prijateljstva. Zapadne zemlje deluju u takvim okvirima iako često pričaju bajke o prijateljstvu. Koliko je prijatelja Jugoslavija imala među zemljama NATO-a pre raspada? Koliko je među njima bilo saveznika Srbije iz svetskih ratova? I gde su oni nestali i na čiju su stranu stali tokom poslednjeg balkanskog konflikta?

O tradicionalnom prijateljstvu možemo da govorimo jedino sa nekim zemljama kao što je Rusija, sa kojima nas spaja vera, istorija, poreklo ali i interes koji je krov svemu tome. Rusija je ostala uz Srbiju i u teškim vremenima u kojima se nalazimo i umnogome zahvaljujući tome Beograd sad može da vodi samostalnu spoljnu politiku. Ili bar koliko toliko samostalnu politiku. Da Zapad nema protivtežu ni Srbija ne bi imala manevarski prostor. Nije nam ni sada dobro a bilo bi nam i mnogo gore.

Na sopstvenom primeru vidimo da upravo u multilateralnoj saradnji na osnovu ravnopravnosti i međunarodnog prava jeste budućnost svetskog poretka. Jer dominacija i nametanje tuđe volje vodi nekom vidu globalnog totalitarizma. Zato danas i pričamo o Srbiji u policentričnim okvirima, između dva ključna faktora za našu budućnost – Rusije i NATO-a.

Odnosima sa Rusijom neću se šire baviti. Kako tu stvari stoje ne zna samo onaj ko to neće da zna. Osvrnuću se ukratko na NATO. Srbija ima šta da traži od tog pakta. Od NATO-a zavisi bezbednost Srba na Kosovu. Od NATO-a zavisi naoružanje nekih komšija na Balkanu, koji se tradicionalno ponašaju na štetu srpskog naroda. Od NATO-a zavisi stabilnost u nekim susednim zemljama, kao i podrška Kosovu u međunarodnim institucijama.

Ali NATO u svemu rečenom malo toga čini što bi trebalo da radi u skladu sa međunarodnim pravom. S druge strane stalno nešto traži od Srbije a za uzvrat nam se nudi neizvesna EU budućnost. Alijansa se prema nama ponaša kao ucenjivač. I ponašaće se sve više tako ako nastavimo da neselektivno popuštamo. Sa Alijansom kao i sa bilo kojim ucenjivačem potrebno je razgovarati, ne treba se svađati, ali svakako ne treba prijateljstvovati. To se zove stokholmski sindrom i može da prouzrokuje samo veću štetu za taoca.

Svet se menja nabolje. Zapad ima protivtežu i Srbija ne sme da pristaje da bude talac. Jedno je sarađivati a drugo je služiti i identifikovati se. Nekada moramo i da popuštamo pod pritiscima ali ne smemo dobrovoljno i olako da ispunjavamo ono što je za nas štetno. Ne smemo dobrovoljno raditi na produbljivanju saradnje i izgradnji dodatne institucionalne povezanosti sa Alijansom. To je opasnost za nacionalne interese Srbije, suverenitet i teritorijalni integritet zemlje.

Moramo tražiti razne modele saradnje sa NATO-om ali ne smemo pristati da nas NATO sile pokore. Jedna stvar je sarađivati a sasvim druga je pokoriti se, a baš to od nas kroz privid saradnje sa NATO često traže njegovi lobisti i marionetski političari. Tome se moramo suprotstaviti argumentima jer NATO više ne može da nas slomi, samo može da nas obmane.

Prof. dr Stevica Deđanski
predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje

Unesite reč za pretragu