окт 252016
 

CRMS-5Питање разлике између праведности и законитости јесте кључно питање спољне политике и међународних односа. Шта је праведност, то је врло релативно. Оно се разликује код различитих цивилизација и често је условљено интересима. Примера ради за западне земље, чланице НАТО-а, бомбардовање Србије је била праведна ствар исто толико, колико је за њих праведна ствар признавање Косова и његово увођење у Организацију Уједињених Нација. За нас Србе као и многе друге народе, све речено је неправедно.

Оно што је за Брисел и Вашингтон праведно они представљају као некакву општу праведност и претварају у услове за Србију. Али из наше перспективе бесмислено је и говорити о праведности постављања тих услова за придруживање ЕУ. Једна ствар је уцена и притисак да се нешто учини ради чланства у ЕУ а друго је праведност.

Из свега реченог види се колико је релативно и незахвално говорити о праведности у спољној политици. Због тога у међународним односима једна једина поуздана платформа јесте поштовање међународног права. О праведности може да се разговара само у домену унутрашње политике.

Савремени западни свет је свет партнерства, али не и пријатељства. Западне земље делују у таквим оквирима иако често причају бајке о пријатељству. Колико је пријатеља Југославија имала међу земљама НАТО-а пре распада? Колико је међу њима било савезника Србије из светских ратова? И где су они нестали и на чију су страну стали током последњег балканског конфликта?

О традиционалном пријатељству можемо да говоримо једино са неким земљама као што је Русија, са којима нас спаја вера, историја, порекло али и интерес који је кров свему томе. Русија је остала уз Србију и у тешким временима у којима се налазимо и умногоме захваљујући томе Београд сад може да води самосталну спољну политику. Или бар колико толико самосталну политику. Да Запад нема противтежу ни Србија не би имала маневарски простор. Није нам ни сада добро а било би нам и много горе.

На сопственом примеру видимо да управо у мултилатералној сарадњи на основу равноправности и међународног права јесте будућност светског поретка. Јер доминација и наметање туђе воље води неком виду глобалног тоталитаризма. Зато данас и причамо о Србији у полицентричним оквирима, између два кључна фактора за нашу будућност – Русије и НАТО-а.

Односима са Русијом нећу се шире бавити. Како ту ствари стоје не зна само онај ко то неће да зна. Осврнућу се укратко на НАТО. Србија има шта да тражи од тог пакта. Од НАТО-а зависи безбедност Срба на Косову. Од НАТО-а зависи наоружање неких комшија на Балкану, који се традиционално понашају на штету српског народа. Од НАТО-а зависи стабилност у неким суседним земљама, као и подршка Косову у међународним институцијама.

Али НАТО у свему реченом мало тога чини што би требало да ради у складу са међународним правом. С друге стране стално нешто тражи од Србије а за узврат нам се нуди неизвесна ЕУ будућност. Алијанса се према нама понаша као уцењивач. И понашаће се све више тако ако наставимо да неселективно попуштамо. Са Алијансом као и са било којим уцењивачем потребно је разговарати, не треба се свађати, али свакако не треба пријатељствовати. То се зове стокхолмски синдром и може да проузрокује само већу штету за таоца.

Свет се мења набоље. Запад има противтежу и Србија не сме да пристаје да буде талац. Једно је сарађивати а друго је служити и идентификовати се. Некада морамо и да попуштамо под притисцима али не смемо добровољно и олако да испуњавамо оно што је за нас штетно. Не смемо добровољно радити на продубљивању сарадње и изградњи додатне институционалне повезаности са Алијансом. То је опасност за националне интересе Србије, суверенитет и територијални интегритет земље.

Морамо тражити разне моделе сарадње са НАТО-ом али не смемо пристати да нас НАТО силе покоре. Једна ствар је сарађивати а сасвим друга је покорити се, а баш то од нас кроз привид сарадње са НАТО често траже његови лобисти и марионетски политичари. Томе се морамо супротставити аргументима јер НАТО више не може да нас сломи, само може да нас обмане.

Проф. др Стевица Деђански
председник Центра за развој међународне сарадње

Sorry, the comment form is closed at this time.