мај 182016
 

c569ef1f1863c258fb3501f54d4a0678_XLПозив Премијера Србије на мир у Републици Српској је драматичан. Показује озбиљност ситуације. Позив Патријарха Српског да се одложе протести је требало да буде оно преко чега се не иде. Уместо тога добијамо опомену Патријарху Српске Православне Цркве који позива на то да се спречи сукоб унутар српског народа, a за интересе америчке дипломатије. Опомену да се не меша у политику од стране Босића. Доста је било, све је огољено. Хајде да мало претресемо ствари.

Као што је већина свесних аналитичара најављивала почело је и да се дешава. Сакупљени са коца и конопца а наравно финансирани и подржавани од стране америчке амбасаде опозиција у Републици Српској креће у рушење Додика. Да повучемо мало можда случајну паралелу са окупљањем опозиције у Србији. И леве и десне очас посла сакупе и организују за протесте после састанка са америчким амбасадором у Србији.

Одмах да кажем да не мислим да је Додик светац, имао је он својих успона и падова и озбиљних грешака и грехова. Исто тако не мислим да не треба да у једном моменту буде политички кажњен за промашаје у унутрашњој политици и за његове бахате функционере по градовима. Наравно да треба и наравно да ће једном доћи време. Оно што је спорно је зашто то данас и начин на који се то ради. И у том питању и одговору на њега је сакривен ђаво. Ту је та лукавост.

Дакле имали смо скоро изборе. На изборима је победила политика Милорада Додика. Тесно, али је победила. Мислим да је то демократија. Притисци су били и тада велики да се Додику одузме та предност коју је имао пред опозицијо.. Имали смо разне догађаје на којима смо чули и сазнали за одласке опозиционог лидера Босића на поклоњење у америчку амбасаду. Већ тада је било јасно за кога опозиција игра.

Поред свега ипак су сви добронамерни грађани, интелектуалци, аналитичари и остали предлагали да се направи велика коалиција (Додиков СНСД и опозициони Босићев СДС). То би био сигнал грађанима Републике Српске да  је свима држава изнад свега. Тада би сви морали да направе одређене уступке и дотадашња власт би морала да неке полуге препусти опозицији. Невољно али би то морала да уради.

Опозиција би тада могла да се докаже и да оно на чему је градила кампању а то је лоша економска политика и корупција сређује. Да решава конкретне проблеме и очисти коруптивне елементе у власти. Али тада би била на заједничком задатку са владајућом странком у очувању Републике Српске и наставила спољну политику која се до тада водила. У том случају би показала озбиљност и што је најважније, добре намере.

Али као што то увек бива, истина излази на видело. Опозиција ни по коју цену не жели да да подршку Милораду Додику правдајући то разним измишљеним разлозима. Ту долазимо до правог и јединог разлога. То је прекрајање Републике Српске по америчким жељама тј укидање исте и јачање унитарности БиХ. Ништа више и ништа мање. Тачка. Све остало је лаж и спиновање. Српски непријатељи, видели смо то већ на много примера, не жале српску крв ради остваривања својих циљева. Проблем је што то сада не жале ни представници српског народа окупљени око данашње опозиције у Републици Српској.

Имали смо сукобе у БиХ прошле године па смо их мудро избегли иако су били припремани да се прелију и у Републику Српску. Имамо сада организоване сукобе у Македонији. Врло је очигледно да оно што раде Албанци и прозападна опозиција у Македонији, сада жели да уради и Босић и прозападна опозиција у Републици Српској. Наравно да је следећа Србија на челу са новим ДОС-ом који је створен на постизборним догађајима. Политика Милорада Додика која је оличена о очувању државе Републике Српске тј поштовању Дејтонског споразума и одржавању најближих односа са Русијом мора опстати. Не сме се одступити јер то може катастрофално да се заврши. Зато Милорад Додик не сме пасти а они коју то данас покушавају требају бити обележени као издајници који су средство у рукама оних који нам не желе добро.

 

Проф. др Стевица Деђански

Председник Центра за развој међународне сарадње

Sorry, the comment form is closed at this time.