апр 192011
 

Вријеме је да српски народ сам изабере свој пут, нарочито о суштинским опредељењима као што је чланство у војним савезима, а до саме одлуке, која треба да буде донесена на референдуму, научна јавност о томе треба да полемише што гласније, резиме је Конференције под називом “Положај БиХ у новом систему безбједности”, која је одржана 15. априла 2011. године у Бањалуци у организацији Центра за стратешку сарадњу из Бањалуке и Центра за развој међународне сарадње из Београда.

Предраг Николић, предсједник Центра за стратешку сарадњу, рекао је да је невладин, политички и медијски простор евроатлантске оријентације повезан у мрежу, док невладине организације српске оријентације нису системски организоване. Николић је изразио увјерење да ће Срби постати свјесни да евроатлантске интеграције нису без реалне алтернативе и да Србији и другим српским земљама не пријети никаква изолација ако не уђу у НАТО. Он каже да, осим уласка у НАТО, постоје и алтернативе и најавио да ће ова невладина организација о том питању јасно изнијети ставове, а они су, како је рекао, успостављање стратешког партнерства с Русијом.

– Залажемо се и за неутралност Републике Српске и Федерације БиХ, а не за улазак у НАТО и о томе треба да одлучи српски народ на референдуму – поручио је Николић. Јелена Гускова, руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе на Институту славистике Руске академије наука и члан Сената РС, рекла је да је потребно показати да алтернативе чланству у НАТО постоје и да међународна заједница не може и не смије ниједном народу одузети право на изјашњавање о било којем питању. Гускова сматра да је референдум грађана алтернатива уласку БиХ и Србије у НАТО и да је вријеме да се размишља о путевима уласка или неуласка у Савез, напомињући да предсједник РС, Милорад Додик, грађанима Српске нуди референдум о уласку у НАТО.

– Осим Срба у РС и Србији, који имају право да на референдуму кажу да ли су за улазак у НАТО, то право имају и други народи ако то желе – рекла је Гускова и подсјетила да је и руски премијер, Владимир Путин, у разговору с представницима власти Србије рекао да је Русија против уласка Србије у НАТО, те додала да у Србији о томе за сада нико не говори, за разлику од РС, гђе власт и народ јавно разговарају.

– На Балкану су сви одлучили осим Срба. Зато ова одлука носи историјски карактер. Срби су увијек играли важну историјску улогу, за себе и све народе у комшилику. Фраза евроатлантске интеграције је намјерно смишљена да се поистовијети чланство у ЕУ и НАТО, што је нетачно. Сви који размишљају о уласку у неки савез треба да промисле да ли то доноси слободу, потчињавање, али и какав је однос према Србима и какве предности то носи – рекла је Гускова. Ненад Стевандић, предсједник Одбора за безбједност парламента РС, рекао је да се однедавно појавила потреба да се разговара о озбиљним темама, што би требало да резултира и парламентарном дебатом.

– Истина, у БиХ још увијек нема озбиљних разговора о алтернативама НАТО. Све се своди на одговор да или не чланству у Алијанси. Ипак, РС је достигла значајан ниво зрелости, што потврђује и најмањи број националних инцидента у окружењу, што нас доводи у позицију да све теме отворимо – рекао је Стевандић. На Конференцији је учествовао бивши члан Предсједништва БиХ из РС Мирко Шаровић, бивши шеф дипломатије СР ЈугославијеЖивадин Јовановић, чланови Експертског тима за борбу против тероризма и организованог криминала Југоситочне Европе Џевад Галијашевић и Дарко Трифуновић, те многобројни представници политичких странака и невладиних организација.

Емил Влајки, потпредсједник РС, рекао је да у расправи о чланству у војним савезима не треба губити из вида исламизацију Балкана, која је увелико на сцени.

– Дискусија се своди на то треба ли ићи у НАТО или се окренути Русији, али мислим да то треба мало проширити, јер су се времена промијенила, па треба водити рачуна о исламизацији Балкана, што је процес који се одвија. Она је изузетно актуелна. Албанци су националистички расположени више него религиозно, али не сумњам да ће се то промијенити. Ако погледате Косово, Прешевску долину, дијелове Македоније, Санџак, пола БиХ, очито да се прави озбиљан напор који није случајан – рекао је Влајки и истакао да сама Србија има живе контакте с Турском, чији представници отворено говоре да треба обновити Отоманску империју.

Sorry, the comment form is closed at this time.