феб 272012
 

Корејско полуострво је кроз читаву своју историју било предмет непријатељских освајања. Као геополитички изузетно важна тачка на мапи међународних односа, околне државе су се утркивале ко ће господарити овом територијом. У томе је предњачио империјални Јапан коме слабашна Кореја није била у стању да се супротстави. Свој важан положај на Далеком истоку корејски народ је у неколико наврата веома скупо платио својом крвљу. На овом простору вековима су укрштани интереси Русије, Кине, док су током XX века своје интересе у овом региону у склопу своје политике супротстављања идеолошком противнику Совјетском Савезу почеле да пројектују Сједињене Државе. Управо овај геополитички уплив државе која не припада региону Далеког истока у било ком смислу био је окидач за почетак раздобља несреће корејског народа које нажалост траје и у тренутку док пишем ове редове.

Почетак педесетих година XX века у Кореји је био обележен једним од најкрвавијих грађанских ратова у новијој историји. До тог тренутка јединствена нација раздвојила се на две независне државе које ону другу сматрају окупираним делом сопствене. Рат је отпочео 25. јуна 1950. године нападом севернокорејске Народне Армије на Јужну Кореју дуж 38. паралеле. У почетку је био обележен муњевитим напредовањем севернокорејске армије ка југу и заузимањем готово читаве територије Јужне Кореје до септембра 1950 године. Преокрет се догађа када је на место команданта снага Уједињених Нација именован амерички генерал Даглас Мекартур. Севернокорејци бивају потиснути далеко на север, и само захваљујући помоћи идеолошки блиске НР Кине и њених добровољаца Северна Кореја је спасена од потпуне пропасти. Познат је предлог генерала Мекартура који је уследио – да се Кинезима узврати нуклеарним оружјем, што се на срећу никада није догодило. Примирјем које је постигнуто 27. јула 1953. стање на терену је замрзнуто и непромењено је до данашњег дана. Овај рат званично никада није завршен како то обично бива – потписивањем мировног споразума. Дуж сада већ планетарно познате 38. паралеле која чини границу две Кореје се и данас налази више стотина хиљада војника које деле непрегледна минска поља и који су у сваком тренутку спремни да крену у одлучујућу битку против непријатеља са друге стране границе. Међутим, оно што је најзанимљивије јесте унутрашње политичко уређење ове државе које је настало полувековном еволуцијом тог политичког система уз велики утицај спољних фактора и које нема адекватну паралелу како у савременој тако и у историјској перспективи.

Комплетан политички и друштвени систем Народне Демократске Републике Кореје се заснива на “Јуче” идеологији која би се на најједноставнији могући начин могла описати као идеологија самоодбране у сврху заштите тековина Револуције, самодовољности у економији у сврху заштите од америчког империјализма и политичке независности која за циљ има да овој земљи обезбеди сопствену формулу развоја и политичке независности, без мешања страних сила. Ови принципи у теорији веома лепо звуче за сваку иоле озбиљну државу која држи до себе и своје суверености, уколико се наравно изузме идеолошки предзнак. Међутим, ствари у реалности стоје далеко другачије.  Што се идеологије самоодбране тиче, ту се не запажа никаква велика посебност у односу на државе бившег источног блока и њихове тежње за очувањем реалсоцијалистичког поретка у односу на капиталистичко окружење. Међутим, када је реч о самодовољности у економском и независности у политичком смислу, Северна Кореја је, слободно се може рећи, држава без премца и референтне тачке за поређење у целокупној политичкој историји света. Херметички затворена држава, у коју је тешко ући, а немогуће изаћи уколико сте њен становник, држава у којој је просечна месечна зарада 20 евра, од чега се 10 евра добија у боновима за храну који се могу искористити у народним кухињама, држава у којој не постоје било каква места за провод и друштвени живот, држава у којој се њени грађани облаче у тзв. „народним магацинима“ добијајући гардеробу од државе, држава у којој је према неким подацима 200.000 политичких затвореника у добро чуваним и тајним концентрационим логорима где раде до смрти1, држава где је крајем деведесетих година због великих суша и недостатака хране неколико милиона људи умрло од глади, и напокон, држава у којој се због поседовања страног новца или разговора телефоном са неким у Јужној Кореји губи глава – таква је данас ДНР Кореја. Севернокорејско комунистичко руководство је овакав избор политичког, друштвеног и економског уређења државе исправно препознала као једини могући начин за своје одржање на власти у глобализованом и непредвидивом свету какав је данас. Тешко је уопште и замислити размере изолованости ове земље, као и погубност дејства које на живот обичних грађана имају командна економија, одсуство било какве врсте политичке опозиције и критичког мишљења, тоталитаран политички систем у свом најгрубљем виду и економске санкције које су ДНР Кореји наметнуте због нуклеарног програма, не нужно тим редоследом. У упоредној политичкој пракси не постоји држава до те мере огрезла у култ личности и тоталитарном уређењу било које врсте, у веома јакој конкуренцији Стаљиновог Совјетског Савеза, Хитлерове Немачке, па и војне хунте у Мијанмару. Поред свих наведених података у које је тешко поверовати и замислити да је тако нешто могуће, свакако је потребно истаћи јединственост хоризонталног уређења власти у политичком систему ДНР Кореје. Наиме, то је прва и једина комунистичка држава у историји којом влада наследна династија. Већег оксиморона у погледу политичког уређења неке државе вероватно није могло да буде. Управо оно против чега је у својим темељима идеологија комунизма догађа се у једној држави која себе сматра јединим преосталим бастионом ове идеологије на планети.

Након „оца нације“ Ким Ил Сунга, који је од оснивања ДНР Кореје и Корејског рата до своје смрти 1994. године успешно изградио култ личности до размера полубожанства, на власт је дошао његов син, Ким Џонг Ил. Време његове владавине било је обележено наставком очеве политике у погледу неговања култа личности, али и покушаја дијалога са Западом, посебно са САД. Међутим, оно што је посебно значајно јесте чињеница да је Ким Џонг Ил своју земљу 2006. године сместио на мапу држава које поседују нуклеарно оружје и тактичке пројектиле Таеподонг класе 1 и 2 који могу да досегну велике удаљености. Ова чињеница је дубоко променила однос других држава према Северној Кореји и практично постала гарант њене независности и безбедности од агресије. Од тог тренутка са ДНР Корејом Сједињене Државе су у преговорима око разоружања покушавале да примене тактику „храна за разоружање“, играјући на карту хроничног проблема са снабдевањем храном и глади која влада у тој земљи. Ови преговори су почињали, прекидали се, али су се на крају показали безуспешним. Такође, чињеница која доприноси опрезном односу непријатеља ДНР Кореје јесте непостојање поузданих података о кључним параметрима војне моћи ове земље: тачног броја војника (који се мери милионима), издвајања из буџета за потребе одбране, број и карактеристике оруђа и оружја, борбених авиона итд. 17. децембра 2011. године „велики вођа“ је изненада преминуо у 69. години, иако се знало да већ дуже време има озбиљних здравствених проблема. На његово место дошао је Ким Џонг Ун, његов син који се већ пар година припремао за преузимање власти. Онај ко се надао да смрт „великог вође“ значи, ако ништа друго, барем крај оваквог хибридног политичког система, преварио се. На прво место интересовања држава из региона али и много шире, уместо промене власти, постала је стабилност севернокорејске државе, јер би у супротном могло доћи до несагледивих последица по тај део света, имајући у виду утицај који војска има, као и пристојан нуклеарни потенцијал. Наредних месеци се могу очекивати бројни састанци и разговори како на билатералном, тако и на мултилатералном нивоу како би се пратила дешавања у Северној Кореји и усаглашавале евентуалне акције уколико би биле неопходне.

Незавидан положај ДНР Кореје у међународним односима и народа који у њој живи нужно је посматрати и у историјској перспективи и кроз призму интереса великих геополитичких играча како би се схватили прави узроци догађања у овом делу света. Постоје различите геополитичке теорије које објашњавају утицај положаја државе у географском смислу и осталих природних непроменљивих детерминанти на њену унутрашњу и спољну политику. Северна Кореја заузима веома важан положај у свом региону. Граничи се са најмногољуднијом земљом света – Кином и са природним ресурсима најбогатијом и уједно највећом земљом света – Руском Федерацијом. Међутим, оно што је далеко најважније када се положај Корејског полуострва посматра у геополитичком смислу јесте чињеница да се ово полуострво налази у Евроазији, и то у њеном ивичном делу. Евроазија је континентална маса коју добар део геополитичара сматра централним и најважнијим делом света, „светским острвом“2. Није могло бити боље потврде теорије која наглашава важност ове континенталне масе од периода Хладног рата и конфронтације западног и источног блока на том подручју, од Немачке и „гвоздене завесе“ у централној Европи, преко Авганистана и Вијетнама у централној и јужној Азији, све до конфронтације на Корејском полуострву. У таквој геополитичкој расподели снага у Евроазији Северна Кореја се нашла на самом ободу комунистичког блока, односно на његовој наисточнијој тачки на планети. Државе које су током Хладног рата биле најнестабилније у смислу претњама државној и националној безбедности, пролиферацијом наоружања, променама режима и насилним свргавањима са власти, управо су се налазиле у ивичним областима једног од блокова, односно на самој линији хладноратовске конфронтације. Примери су многобројни – преласци границе и изгубљени животи људи у подељеној Немачкој, Вијетнамски рат, неуспешна совјетска кампања у Авганистану, сталне тензије око НР Кине и Тајвана3 итд.  Свакако најтрагичнији пример у овој линији насиља и људских патњи од Финског залива до Јапанског мора јесте управо корејски сукоб, који је однео највише жртава у свим хладноратовским сукобима. Теорија која такође објашњава међународни положај државе и њено устројство јесте теорија Николаса Спајкмана која континенталну масу дели на hartland, односно централне области и rimland, односно ивичне области. Под ивичним областима овај теоретичар подразумева пре свега ивичне области Евроазијског мегаконтинента, и то онај део ивичних области који излази на топла мора. Верује се да је историјска тежња Русије да продре на топла мора, још из времена царства. Ова тежња се задржала и у совјетској ери и свој изражај је добила покушајем припајања Авганистана својој сфери утицаја, а и данас добија свој израз у формирању Евроазијске уније, успостављању пацифичке економске сарадње и другим облицима и поступцима у спољној политици. Северна Кореја се налази у најсевернијем и најисточнијем делу евроазијског rimlanda, уколико изузмемо територију Руске Федерације. Од суштинске важности је запазити чињеницу да се током читавог Хладног рата одвијао процес у коме САД и њихови блоковски савезници држе читав евроазијски римланд и покушавају да спрече непрестану тенденцију Совјетског Савеза да у њега продре својим спољнополитичким утицајем. Једини изузеци где тај утицај није могао бити спречен и обуздан јесте НР Кина и територија Северне Кореје која је под снажним кинеским утицајем. Уколико имамо у виду ову чињеницу, у потпуности нам је јасно зашто корејско питање и корејски сукоб имају планетарну важност за све важније геополитичке играче у међународним односима. Сваку тврдњу у међународној политици најефективније потврђују и поткрепљују чињенице исказане бројевима. Наиме, према подацима министарства одбране САД из децембра 2010. године, у источној Азији и тихоокеанском региону се налази око 44.537 америчких војника, што овај део света по присуству војника САД сврстава одмах иза Европе, док остали континенти имају неупоредиво мањи број присутних америчких војника. Ова чињеница довољно говори о важности коју за америчку спољну и безбедносну политику има овај део света, и представља својеврсну потврду значаја rimland-а у међународним односима.

Непосредно након објављивања вести на националној телевизији о смрти „великог вође“ Ким Џонг Ила, севернокорејске оружане снаге извеле су мању пробу ракете средњег домета како би на симболичан начин показале спољном свету да се ништа битно неће променити у односу ове изоловане земље према њему. На овај начин „велики наследник“ Ким Џонг Ун јасно показује да смрт његовог оца неће имати никаквог утицаја на спољну и унутрашњу политику коју води његова земља, бар не у неком догледном времену. Претпоставља се да млади и неискусни вођа неће владати сам, већ ће се у великој мери ослањати на високе званичнике Севернокорејске народне армије и на одређене чланове фамилије који имају више искуства у вршењу државничких послова од младог 28-годишњег наследника. Након смрти Ким Џонг Ила, све државе заинтересоване за овај регион имају своја мање или више реална очекивања. Сједињене Државе и њени савезници на том простору, Јужна Кореја и Јапан, очекују постепене промене у спољној и унутрашњој политици ДНР Кореје, њено постепено економско и политичко отварање, смањење нуклеарног потенцијала како би успеле да Северну Кореју ставе под свој стратешки кишобран и приближе реалности могућност уједињења две Кореје. Са друге стране, Кина и Русија као државе које се граниче са ДНР Корејом очекују одржање постојећег стања, јер би свака његова промена нужно довела до дестабилизације ситуације на њиховим границама и нарушавања стратешког окружења које је на том простору непромењено деценијама.

Северна Кореја и полувековне патње којима је изложен њен народ најбољи су пример на који начин геополитичко надмудривање великих сила у једном региону могу довести до трагичних последица по неку земљу и њен народ. Уз сву репресију, логоре за политичке затворенике, одсуство било каквих слобода, тешко је замисливо одржање севернокорејског режима без свесрдне подршке споља. Сједињене Државе и Кина, који су од кључног значаја за судбину ове државе, имају стратешке интересе на Корејском полуострву – Кина да очува што стабилнијим свог дугогодишњег савезника и онемогући пројектовање америчке војне моћи у непосредну близину својих граница, док Сједињене Државе имају супротан циљ  – да под својим патронатом и војним кишобраном уједине Корејско полуострво у некадашњу једниствену корејску државу и на тај начин прошире простор на стратешки веома важном далеком истоку који ефективно контролишу. Какав год да буде исход, чини се да је у овој геополитичкој игри гигантских размера једини губитник народ Северне Кореје под репресивним комунистичким режимом, у држави која је мање држава, а више логор под отвореним небом за сопствене грађане.

Иван РИСТИЋ

(аутор је победник конкурса „Европа 2020. – изазови који очекују Србију“ у организацији Центра за развој међународне сарадње)

Фусноте

1. О постојању ових логора за политичке затворенике сведоче многобројни сателитски снимци.

2. Овај назив је први пут употребио геополитичар Халфорд Макиндер. У овој науци је познат његов силогизам:“Ко влада источном Европом, влада пределом срца. Ко влада пределом срца, влада „светским острвом“, ко влада светским острвом, влада светом.“

3. Тајван себе назива Републиком Кином.

 

Sorry, the comment form is closed at this time.