феб 062012
 

Председник владе Русије – у том забрињавајућем контексту, први међу домаћим политичарима – изјављује да су руски народ и руска култура „главни покретач, везивно ткиво јединствене мултиетничке руске цивилизације“. Према његовим речима, развој те цивилизације могућ је само уз очување руске културне доминанте. Поновићу: он је отворено рекао да се Русија као држава држи на руском народу.

Путин се дотакао и руске боли: „Када је реч о томе да се у Русији, посебно на историјским руским територијама ограничавају права Руса, то само говори да државне структуре не извршавају своје директне задатке – не бране животе, права и безбедност грађана“.

Речи премијера су изазвале бурну реакцију.

Либерална јавност почиње да пева своју „стару песму о главном“ – оптужујући шефа руске владе за великоруски шовинизам. Док су се руски етнонационалисти, наводно, узнемирили што Путин није рекао ништа о конкретним националним проблемима и интересима руског народа, што се само ограничио на подсећање на његову улогу као главног етноса Русије.

Чују се и хистеричне оптужбе и конструктивна критика.

Желим да се, по овом питању, обратим национал-патриотима и руским националистима и истакнем: Путин у свом чланку није ставио тачку и није затворио тему националних односа, напротив, он је дао могућност да се „руско питање“ широко расправља на високом интелектуалном нивоу.

Путин је руско питање изнео из илегале. Одсада се више неће сматрати да је разговор о руским правима и проблемима завера и нешто неприлично. И сама чињеница појављивања у јавности Путиновог чланка, потврда је остварене сарадње власти са многим патриотским организацијама, пре свега „Родином – Конгресом руских заједница“.

Сада Путин може да рачуна ће у својим активностима, које се тичу националног питања, имати широку политичку и организациону подршку ауторитетног и најстаријег актива национал-патриотског покрета у савременој Русији. Са друге стране, његов чланак је доказ да смо били у праву, и да се руски патриотски покрет мора смело интегрисати у власт и учити да управља тако сложеним организмом као што је руска држава.

Сам мој политички живот, почев од рада у „Конгресу руских заједница“ почетком „90-тих година, везан је за проблеме руског човека у Русији и иностранству. Моји научни радови и књиге посвећени су том питању. Верујте ми, ја имам шта да кажем, да допуним и развијем чланак Путина.

Данас је руски народ – најподељенији народ у Европи. У многим земљама где живе наши сународници, они су, као и раније, изложени етничкој и језичкој дискриминацији. При том су Руси по рејтингу међу првима по смртности, алкохолизму, наркоманији и моралним пороцима.

Неопходно је зауставити етничку деградацију и побудити Русе на обнову националног јединства. Овај задатак могу остварити само руски патриоти који су интегрисани у власт, који осећају тај проблем и страсно желе да га реше.

Велики руски језик, руска историја и руска култура морају бити заштићени од насртаја агресивно расположених русофоба како у иностранству тако и у самој Русији.

Да не заборавим, на митингу, на трибини, на Балотном тргу и на Проспекту (улици) Сахарова, поред осталих, стајали су и они људи који у својим срединама онемогућавају да се разговара не само о руским националним проблемима, већ и само помињање речи „руски“. Чак и Руси по рођењу – Рижков, Касјанов и Митрохин – изјављују да је руски национални патриотизам (у њиховој терминологији „национализам“) претња за Русију.

Балотни (мочварни, прим. прев.) покрет рађа нове идоле. Да, али њихова се „национална идеја“ своди на тријумф гламурне медијске приче, на сан да се проживи у „европској руској националној држави“, ако добро схватам – у границама Садовог каљца (московском „кругу двојке“ – прим. прев.).

Овде је занимљиво нешто друго: сво то ђубре које је испливало са дна реке Москве на смрт плаши плашљиве чиновнике, који су за сваки случај дали до знања президијуму „уморног народа“ да су спремни на колаборацију. И било би као и увек да није „зачкољице“ – нећемо им дати шансу за нове потресе. Руске крви се ви, господо, више нећете напити!

Ко је већи демократа – Путин који покреће руско питање на страницама „Независне газете“ или примитивни „либерали“ који у репресивном 282. члану Кривичног законика виде средство за Спас Русије од „руског фашизма“ и трпе руске националисте на својим митинзима само због „масовности“?

Они сами у своје име – у ауторитарном стилу јељцинске епохе – кандидују људе у организационе комитете и одлучују у име грађана земље где ће и како да изражавају протест. Може ли поштени руски патриота да иде на митинг уколико се његовим учешћем ствара политичка клима и наполеоновско једноумље свих тих „слободних новинара“, бандер-блогера и лопова од политике? Могу ли руски националисти истовремено да не буду патриоте? Могу ли руски патриоти истовремено бити са онима који мрзе и презиру нашу Отаџбину и руски народ?

Зар се може супротстављати руска национална идеја идеји одбране Отаџбине?

Позитивне одговоре на ова питања у нашој недавној историји давали су само власовци, али за њих нема и неће бити опроста и оправдања.

Наше друштво мора да се пробуди и призове памети. Оно може и мора да утиче на власт, али не лакомисленим шетњама по демонстрацијама ради подршке сумњивим личностима и отвореним варалицама, већ стваралачким учешћем у гранђанском самоорганизовању, изградњи нових политичких организација у њиховој припреми за нове изборе.

Огромни задаци који стоје пред Русијом захтевају политичку консолидацију свих исконских народа Русије, свих друштвених организација, свих активних и неравнодушних грађана који деле идеје националног патриотизма и традиционалних вредности. И, наравно, да је то немогуће без добре воље и учешћа Руса – највећег народа у Руској Федерацији, народа који је Русији дао име, језик и културу, који је ујединио десетине других етноса и који је био не само темељ, већ и равноправни домаћин наше заједничке куће.

Уколико руске патриоте не желе понављање трагичне судбине својих претходника, који су изгубили битку за Русију од бољшевика-богобораца, уколико не желимо да скретање пажње власти на руско питање кроз неко време утихне, онда морамо да преузмемо одговорност и зрелу грађанску одлуку.

Данас се, уз моје активно учешће, оснива „Добровољачки општеруски народни фронт“ (ДОНФ) за подршку армији, морнарици и војно-индустријском комплексу. То је национално-патриотска, десничарска алтернатива хаосу који се подгрева на уличним митинзима који могу увући нашу земљу у следеће смутно време, то је национална самоодбрана против покушаја да се Русијом управља споља.

Конгрес наше организације одржаће се 26. фебруара у Москви. Овом приликом позивам све за које слобода и независност Русије нису само речи са плаката, већ свакодневни посао да нам се прикључе. То се у првом реду тиче представника народно-патриотских снага, грађанских активиста најразличитијих уверења и, наравно, припадника одбрамбеног сектора.

Ми се не окупљамо да бисмо се борили са политичким противницима, или да растерујемо демонстрације, већ да радимо за Русију – ради мирног неба над главама наше деце, ради националне идеје Русије: да се наш род не би затро.

Живела Русија!

Дмитриј РОГОЗИН
Превео Горан Шимпрага
Извор Факти

 

 

Sorry, the comment form is closed at this time.