мар 202012
 

Даме и господо,

Част ми је да Вас у име Центра за развој међународне сарадње и других организатора овог Скупа, поздравим и да Вам се захвалим што сте се одазвали позиву да учествујете на међународној конференцији: „Русија и Балкан – прошлост и перспективе“.

Сви ћемо се вероватно сложити око тога да су у вековима и деценијама која су иза нас, народи Русије и Балкана прошли кроз бројне сличне а често и истоветне изазове, али су и у тим околностима односи Руса и балканских нација, по правилу, били пријатељски. Они су били такви кроз историју а неоспорно је да су такви остали и данас. То пружа добар основ за развој актуелне интересне сарадње на бројним пољима, од политике, економије до културе. 

На нама је да сагледамо какве су перспективе за то, па и да покушамо да пружимо што већи и целовитији допринос да оне буду, колико год је могуће, и где год је могуће, боље. Не морамо и не треба увек да се слажемо око конкретних начина како да до тога дођемо, али важно је да конструктивно дискутујемо о битним проблемима из домена односа Русије и држава Балкана. Већ из тога ће се изродити бар нека решења.

Зато су се данас окупили, и током овог и сутрашњег дана посвећено ће радити, истакнути експерти из различитих области како из Русије и Србије, тако и других држава региона, релевантни представници државног и политичког живота Србије и Републике Српске, највећих руско-српских компанија, дипломатског кора и медија.

Како стоји у Библији: „У почетку беше реч“. Од тога, несумњиво, почињу сва велика колективна овоземаљска дела. Отуда, дискутујући и покрећући важне теме које данас и нису тако често у фокусу јавности, поступамо стваралачки. Међутим, у нашем конкретном случају, прво морамо себи, па тек онда и другима, да дамо јасан, недвосмислен одговор на питање: ко смо и куда идемо? Тек тада ћемо кренути ка продуктивном циљу уместо да се исцрпљујуће вртимо у затвореном кругу.

То се превасходно односи на моју Србију, али мислим да би о томе требало да размисле и други народи Балкана. Само у случају да уместо да као нојеви забијамо главе у песак, истински сагледам реалност, и затим смогнемо снаге да се са њом прагматично али храбро суочимо, бићемо у стању истински да креирамо концепт свестраног националног развоја и у складу са њим планирамо и доследно реализујемо своје државне активности.

У томе свакако може да нам помогне Русија, која је за разлику од нас већ изашла из мрачног раздобља у коме је и сама била, и без обзира на глобалну кризу, сигурним кораком иде напред. Русија је сада поново један од центара светске моћи и носилаца развоја, па је у стању да свом ближем и даљем окружењу, и самим тиме наравно и Балкану, понуди енергетске и друге значајне развојне пројекте, ефективне аранжмане у области колективне безбедности, па и крупне интеграционе могућности од гeополитичког значаја.

Све то је у интересу Русије а не само нас на Балкану. Но, о жељама и тежњама Москве али и других балканских престоница ипак није на мени да много говоримо. Зато ћу дати себи право да још нешто кажем у вези са Србијом.

Време је да одлучимо да ли смо земље без аутентичне спољне политике или смо држава која је у стању да се промишљено, активно и дугорочно бори за своје националне интересе. Ако последње буде случај – а искрено се надам да ће и поред свих наших досадашњих лутања ипак бити тако – онда је између осталог упутно да, наравно на начин који је у складу са нашим националним интересима али и прихватљив за окружење, развијемо и затим суседним земљама понудимо идеју о истинској регионалној сарадњи, која је Балкану сада потребна, можда, и више него икад раније.

Наш принцип мора да буде: „Балкан балканским народима“. Он оставља велики простор за сарадњу са Русијом и сваком другом добронамерном земљом ван нашег региона. Но, да би тако било, морамо сами да се изборимо за стабилност Балкана, односно да наше државе буду своје на своме а не тек било чији привесци. Такав приступ не искључује, нити сам по себи намеће, чланство у ЕУ или неким другим међународним организацијама, али неизоставно значи да мислимо својим главама и рационално бранимо сопствене интересе.

Бар на овом округлом столу свакако ћемо тако радити. Како год било у широм оквирима, овде ћемо сигурно размишљати својим главама. И то је већ за почетак нешто.

Хвала Вам што сте данас овде, и желим Вам успешан рад!

Уводна реч доц. др Стевице Деђанског (председника Центра за развој међународне сарадње) на Међународном округлом столу „Русија и Балкан: прошлост и перспективе“, одржаном у Београду 14-15. марта 2012. године.

 

Sorry, the comment form is closed at this time.