сеп 272011
 

Издајничка политика режима и његових помагача из дела опозиције доживела је током неколико претходних недеља врхунац. Сада када је и слепима јасно да је услов за кандидатуру за ЕУ (што не треба поистовећивати са чланством у Унији) дизање руку од Косова и Метохије, укључујући ту и северни део наше јужне покрајине.

 

У таквим околностима уместо да се владајући блок и највећа опозициона партија прилагоде ситуацији, они и даље, иако добро знају да је то немогуће, настављају са политиком „И Косово, и ЕУ“. Опозициони прваци о којима се ради у манипулацијама чак иду толико далеко да одлазе у Брисел да разговарају о евроинтеграцијама и по повратку нам славодобитно саопштавају да ЕУ од нас неће тражити признање Косова.

 

Тиме су нам у огољеном виду показали ко су и шта су. Ако је неко до тада и мислио да не схватају ситуацију и да се стварно надају да са Западом можемо да нађемо „компромис“ те уз минимум очувања националних интереса наставимо кретање путем ка чланству у ЕУ, сада је јасно да нису ништа бољи од жутих. Из опозиционих редова, критикујући их, „напредни“ опозиционари раде исто што и режимлије јер су и њима исти налогодавци као и Тадићу. Наравно, исти су им и задаци само се разликује тактика за њихову реализацију.

 

Власт и велики део опозиције није брига за наше националне интересе. Како год било, њима ће бити добро. Паметни и добронамерни грађани ове земље већ су свесни какви су и једни и други. Зато се овим текстом нећу шире бавити њима. Желим да укажем на нешто што може да се деси у наредном периоду и на шта нас упозорава наша не тако давна прошлост.

 

МРАЧНО СВЕДОЧАНСТВО

 

У прошлом тексту („Геополитичка издаја нашег режима“) рекао сам да ће се кренути са антируском кампањом јер је она неопходна да би се оправдало издајство режима и дела опозиције, тако што би Русија била набеђена да нам не помаже. Тако је и било.

 

Сведоци смо скупа о глобалној безбедности у организацији проамеричких НВО и слично опредељене „наше“ власти, где се причало о свему осим о стварним проблемима са којима се суочава Србија. Где је у фокусу пажње био арапски свет а не актуелно отимање дела наше земље (Косова и Метохије) и припрема за отцепљење Војводине и Рашке области. А увредљиве речи су упућиване не онима који нам чине зло већ нашем једином савезнику – Русији.

 

Сведоци смо резигнираног наступа руског амбасадора који не може да верује шта се ради и прича у Србији док се њом шири смртоносни антисрпски пламен. И сведоци смо реакције прозападне јавности и медија који сатанизују руског амбасадора јер је не верујући шта се дешава рекао истину и питао да ли има Срба на том скупу (па и шире), и да ли неко сем Руса још хоће да брани Србе на Косову?

 

Али видели смо и реакцију обичног народа који у огромном броју подржава Конузина. Доста му је понижења и понизности наших политичара. Они су уништили готово све и земљу довели на руб пропасти а народ угурали у вртлог страшне беде, а и даље настоје да нас бесомучно лажу.

 

ПОСЛЕДЊИ КРУГ ИЗДАЈЕ

 

После посете Путина, Србија је имала велику шансу да свестрано појача односе са Русијом, и да на тим основама економски и на сваки други начин напредује. Штавише, и да стратешко-партнерски повезана са Русијом и економски и војно-политички ојачана, сачува оне националне интересе који су нам још остали и ојача стубове независности.

 

Услов за велику руску финансијску подршку био је мали, и потпуно у складу са нашим интересима. Од нас је тражено да се потпуно дистанцирамо од политике тихог уласка у НАТО, те да омогућимо руском капиталу да има само равноправне (а не привилеговане) услове за долазак на српско тржиште. То, а не било шта више од тога, Тадић је у Москви требало да потпише у мају, па када је „био спречен“ да тада тамо отпутује, у јуну … И тако у недоглед са изговорима, док није дошло време да у вези са незаштићеном Србијом покрене последњи круг издаје.

 

Сада је, изгледа, дошао тренутак за реализацију најгорег дела његовог сценарија. Пошто Срби са Косова знају са ким имају посла, добро су се самоорганизовали и тако су онемогућили Шиптаре и западне пријатеље наше власти као и дела опозиције, да заврше прљав посао и доведу чак и север Косова под Тачијеву власт. Зато се припрема велики удар на Србе на северу Косова. Уз то, пошто су Руси  остали доследни у одбрани интегритета Србије, сада је планирано и да се појача сатанизација Москве.

 

РЕПРИЗА РУШЕЊА СРПСКЕ КРАЈИНЕ

 

Сада се сем стандардних оптужби на рачун Руса да нам, наводно, никада нису помогли или оних друге врсте, да нам помажу само због својих интереса, пласира и опасна теза да се међу српским становништвом на северу Косова налази 250 добро наоружаних руских специјалаца. Тиме се пласирањем опаке лажи ствара пропагандни предуслов да за све оно негативно што може да се деси као кривци буду приказани косовски Срби и Руси, а да Тачи и НАТО буду амнестирани.

 

Познавајући методе рада наше државе и наших безбедносних служби – чији смисао постојања је, на жалост, да чувају власт било ког режима а не земљу и народ, што значи да сада  бране „жуте“ и служе интересима њима пријатељских НАТО држава те хапсе браниоце српских земаља из 90-их година – а сећајући се шта су урадили Српској Крајини која је пала за пар дана а тамошњи српски народ могао је да је брани више година да није било српских служби који су поткопале њен борбени морал и војни потенцијал, морам Србе на Косову и нашу јавност да упозорим да је велика вероватноћа да се удбашка издаја спрема и на северу наше јужне покрајине.

 

Режиму није проблем нико сем Срба на северу Косова и Русије. Да њих нема они би могли да дају шта се од Србије тражи без отпора, и мирно почну да се баве за њих важнијим стварима као што су тендери, вакцине, путеви, мостови … Разуме се, не да би народу било боље, већ да би режимски швајцарски рачуни на основу великих провизија били још већи.

 

СУДБОНОСНИ ИЗБОР

 

Не дајмо се преварити и не дајмо да нас „наше“ службе поново преваре и дају западним агресорима и њиховим балканским (овај пут шиптарским) пуленима још један део српске територије зарад ЕУ фантазија. Не дајмо да нас посвађају са нашим стварним руским пријатељима зарад „европске будућности“ Србије која никада неће доћи или која ће можда и наступити, али ако се то деси, сигурно неће бити добра за Србе. Уместо фамозних европских фондова добићемо колонијалну експлоатацију. Ма колико ми били мали ипак имамо снаге и потенцијалне савезнике да се одупремо. Током историје то смо много пута доказали!

 

Питање је једино: да ли то хоћемо? Ова власт и највећа опозициона странка очито то не желе. Сада смо ми на реду. Да их отерамо или да опијени илузијама мирно гледамо како због њихове издаје тоне наш национални брод! Ако наставимо скрушенo и апатично да седимо код својих кућа и трпимо рушење државе сами ћемо за то бити криви! Зато главе горе. Пређимо са кукања на спасоносна дела.

Доц. др Стевица Деђански

председник Центра за развој међународне сарадње

 

Sorry, the comment form is closed at this time.