PREDRAG ĆERANIĆ: ZASTAVA ISLAMSKE DRŽAVE RAZVIJENA U BOSNI

PREDRAG ĆERANIĆ: ZASTAVA ISLAMSKE DRŽAVE RAZVIJENA U BOSNI

PREDRAG ĆERANIĆ: ZASTAVA ISLAMSKE DRŽAVE RAZVIJENA U BOSNI

Kada građani BiH budu prelazili državnu granicu na putu ka jednoj od zemalja članica Evropske unije, imaće poseban tretman. Pri tome ih neće razlikovati po verskoj ili nacionalnoj pripadnosti, svi zajedno biće trpani u isti koš sa ratnicima koji iz BiH odlaze u Islamsku državu. I, dok budu boravili u EU, imaće status sumnjivih lica, jer su iz EU naložene strože mere kontrole za državljane BiH i građane Kosova.

Napad na Šarli ebdo je evropski 11. septembar i stoga su pojačane bezbednosne mere bile očekivane. Razlog je u neozbiljnom odnosu vlasti BiH prema svim bezbednosnim implikacijama i pretnjama koje sa sobom nosi ideja o kalifatu, odnosno Islamskoj državi. Ta ideja u BiH nije nova. Borba za Islamsku državu bila je idejna osnova odreda El mudžahid, a, sudeći prema motivacionom govoru Rasima Delića, ratnog komandanta Armije BiH, na ispraćaju ratnika džihada, rat u BiH je bio samo „prvo poluvreme“ a „borba na Alahovom putu“ se nastavlja „sve dok ne pobedi islam u svetu“. Da Islamska država ima kontinuitet, u EU su postali svesni i oni koji su dve decenije zatvarali oči pred zločinima koje su pripadnici El mudžahida počinili nad Srbima, u vidu klanja i ritualnog odsecanja glava.

U BiH ne postoji nepodeljen i jasno definisan politički stav prema refleksijama koje u ovoj zemlji proizvodi borba za Islamsku državu, i stoga su rezultati koje postižu agencije za sprovođenje zakona bledi i neuverljivi. Priča o terorizmu u BiH traje koliko i medijski eho na teroristički čin, a onda borba za uski stranački i lični interes ponovo postane prioritet. Jedinstven stav o zločinima El mudžahida nemaju ni političke partije iz Republike Srpske, što se najbolje vidi iz odnosa prema „slučaju Džaferović“. Poseban osvrt zaslužuje odnos civilnog društva u Sarajevu prema zločinima koje je u BiH počinio prvi Al Kaidin odred u Evropi. Aktivna bošnjačka mreža (ABOM), povodom dokumentacije koju je o zločinima El mudžahida Tužilaštvu BiH i javnosti predočio Mirsad Kebo, izdala je saopštenje u kojem doslovce stoji: „Dobrovoljcima iz stranih zemalja neizmerno dugujemo zbog žrtve koju su bili spremni podneti i koju su podneli u našoj pravednoj borbi. Za nas nema razlike između dobrovoljaca u Španskom građanskom ratu i dobrovoljaca koji su došli u BiH tokom agresije na našu domovinu. Nezahvalnost tim divnim ljudima učinilo bi nas groznim i narodom vrednim prezira.“

Razlozi za zabrinutost zbog navedenog saopštenja su dvojaki. Prvo, ABOM predsedava Većem koordinacije bošnjačkih nevladinih organizacija (36 NVO čini ovo veće), a drugo, generalni sekretar ABOM nije neko neuk, već Sedad Bešlija, magistar istorijskih nauka, zaposlen na Institutu za istoriju u Sarajevu kao stručni saradnik za stariju istoriju (osmanski period). Bešlija se u javnosti istakao pozivom Bakiru Izetbegoviću da izvrši „erdoganizaciju SDA, po uzoru na AK partiju, koju personificira Redžep Tajip Erdogan“. Bešlijine političke izjave i saopštenja pokreću raspravu o idejnim kretanjima u političkom Sarajevu.

Borba za Islamsku državu ne vodi se samo puškom i sabljom već i misionarskim radom. U tom kontekstu treba posmatrati i performans trojice mladića u sarajevskoj džamiji u naselju Stara Breka. Imam Muhamed Velić najveću zabrinutost pokazao je povodom crne majice sa zastavom Islamske države koju je na sebi imao predvodnik grupe koja će, po svemu sudeći, u BiH biti sve popularnija.

 

Unesite reč za pretragu