феб 012015
 

Када грађани БиХ буду прелазили државну границу на путу ка једној од земаља чланица Европске уније, имаће посебан третман. При томе их неће разликовати по верској или националној припадности, сви заједно биће трпани у исти кош са ратницима који из БиХ одлазе у Исламску државу. И, док буду боравили у ЕУ, имаће статус сумњивих лица, јер су из ЕУ наложене строже мере контроле за држављане БиХ и грађане Косова.

Напад на Шарли ебдо је европски 11. септембар и стога су појачане безбедносне мере биле очекиване. Разлог је у неозбиљном односу власти БиХ према свим безбедносним импликацијама и претњама које са собом носи идеја о калифату, односно Исламској држави. Та идеја у БиХ није нова. Борба за Исламску државу била је идејна основа одреда Ел муџахид, а, судећи према мотивационом говору Расима Делића, ратног команданта Армије БиХ, на испраћају ратника џихада, рат у БиХ је био само „прво полувреме“ а „борба на Алаховом путу“ се наставља „све док не победи ислам у свету“. Да Исламска држава има континуитет, у ЕУ су постали свесни и они који су две деценије затварали очи пред злочинима које су припадници Ел муџахида починили над Србима, у виду клања и ритуалног одсецања глава.

У БиХ не постоји неподељен и јасно дефинисан политички став према рефлексијама које у овој земљи производи борба за Исламску државу, и стога су резултати које постижу агенције за спровођење закона бледи и неуверљиви. Прича о тероризму у БиХ траје колико и медијски ехо на терористички чин, а онда борба за уски страначки и лични интерес поново постане приоритет. Јединствен став о злочинима Ел муџахида немају ни политичке партије из Републике Српске, што се најбоље види из односа према „случају Џаферовић“. Посебан осврт заслужује однос цивилног друштва у Сарајеву према злочинима које је у БиХ починио први Ал Каидин одред у Европи. Активна бошњачка мрежа (АБОМ), поводом документације коју је о злочинима Ел муџахида Тужилаштву БиХ и јавности предочио Мирсад Кебо, издала је саопштење у којем дословце стоји: „Добровољцима из страних земаља неизмерно дугујемо због жртве коју су били спремни поднети и коју су поднели у нашој праведној борби. За нас нема разлике између добровољаца у Шпанском грађанском рату и добровољаца који су дошли у БиХ током агресије на нашу домовину. Незахвалност тим дивним људима учинило би нас грозним и народом вредним презира.“

Разлози за забринутост због наведеног саопштења су двојаки. Прво, АБОМ председава Већем координације бошњачких невладиних организација (36 НВО чини ово веће), а друго, генерални секретар АБОМ није неко неук, већ Седад Бешлија, магистар историјских наука, запослен на Институту за историју у Сарајеву као стручни сарадник за старију историју (османски период). Бешлија се у јавности истакао позивом Бакиру Изетбеговићу да изврши „ердоганизацију СДА, по узору на АК партију, коју персонифицира Реџеп Тајип Ердоган“. Бешлијине политичке изјаве и саопштења покрећу расправу о идејним кретањима у политичком Сарајеву.

Борба за Исламску државу не води се само пушком и сабљом већ и мисионарским радом. У том контексту треба посматрати и перформанс тројице младића у сарајевској џамији у насељу Стара Брека. Имам Мухамед Велић највећу забринутост показао је поводом црне мајице са заставом Исламске државе коју је на себи имао предводник групе која ће, по свему судећи, у БиХ бити све популарнија.

 

Sorry, the comment form is closed at this time.