апр 022015
 

Поводом интервјуа Вилијама Монтгомерија:Србија би могла да буде колатерална штета“,од 29. марта

Суштина ставова бившег амбасадора САД у Београду, Монтгомерија, изнетих на страницама „Политике”, своди се на то да пошто се продубљује сукоб између Запада и Русије, Србији прети озбиљна опасност, а да би је наша земља избегла најбоље би било да без корените промене спољнополитичког курса крене путем дискретног војно-политичког дистанцирања од Москве и тако пошаље позитивну поруку Бриселу и Вашингтону. С првим се слажем, а са другим у потпуности не!

Србија се не налази између две сукобљене стране које се према њеним виталним националним интересима понашају истоветно. Водеће земље ЕУ и САД отимају нам део територије, конкретно Косово и Метохију, док Русија не само што начелно подржава територијални интегритет Србије већ се кроз међународне организације активно бори за њега. Запад настоји да ослаби Републику Српску и централизује БиХ, у чему је притисцима на српске политичаре средином прошле деценије постигао немали успех. Русија доследно подржава РС засновану на изворним Дејтонским принципима. Од када је Руска Федерација преломила и отворено стала Западу на „црту”, а Додик препознао нове геополитичке трендове и консолидовао своју власт, Бањалука је, ослоњена на Москву, почела одлучно да се одупире даљим по РС државно ерозивним процесима.

У описаним околностима удаљавање Београда од Москве значило би призивање нових невоља за српски фактор. Запад не показује спремност да промени своју негативну политику према нама. Зацртао је да истера централизацију БиХ и тзв. нормализацију односа Београда с Приштином, која се своди на наше фактично признање накарадне косовске квазидржавне творевине. И то му је мало. Од нас се очито очекује да, макар кроз шведски модел лажне неутралности, ако не и директно кроз чланство у НАТО-у, постанемо део евроатланске оружане фаланге. И тако се боримо за туђе националне интересе газећи сопствене.

Заузврат нам се не нуди ништа. Чланство у ЕУ доноси све мање користи, ако неку уопште и доноси, док намеће немале економске штете. Друга ствар је наша унутрашња „европеизација” схваћена као синоним за модернизацију. Она је, без прихватања разних идеолошких ЕУ претеривања, свакако корисна. Но, какве она везе има с чланством у ЕУ? Норвешка и Швајцарска су у позитивном смислу много више „европске” од Бугарске и Румуније. На нама је да радимо у прилог сопствене модернизације, без обзира на интеграције.

Укратко, Запад нам не нуди „светлу” економску перспективу, јер је и сам у кризи, а директно угрожава наше виталне националне интересе. Опет, Руси колико год су у стању, воде балканску политику која је са њима компатибилна.

Другачије ствари стоје кад је реч о спремности и капацитетима да нам се направе болни проблеми. Када се говори о значају Запада за нас, баш то је у питању! Преко свог снажног, двадесет и пет година изграђиваног, идеолошког (пропагандног) апарата у Србији, сатканог од низа медија, НВО, „независних” интелектуалаца и тела – Вашингтон и Брисел могу озбиљно „изнутра” да угрозе сваку српску власт те да изазову политичке тензије. На други начин, исто могу да постигну „споља”.

Све у свему ради се о некој врсти геополитичког рекета. Као што власник ресторана сарађује са мафијом да му не би направили проблеме, а не што му уистину треба њена заштита, тако и ми изражавамо приврженост ЕУ. У противном, може да нас снађе неки пожар или експлозија. Из угла те чињенице ваља нам се осврнути на речи Монтгомерија.

Немам дилему око тога да је он, макар сада, стварно добронамеран у односу на Београд. Међутим, не може се очекивати да нам даје савете који су у колизији са стремљењима његове земље. Зато ствари усмерава у погрешном правцу. Нама у околностима у којима се налазимо треба не слабљење него јачање веза са Русијом, која је за нас не само историјски пријатељ већ и крајње прагматично гледано стратешки партнер. Не рекетира нас већ нам нуди обострано корисну сарадњу.

Ако не будемо имали храбрости да у складу с том непобитном чињеницом поступамо и на друге начине јачамо сопствену државу, када се по питању РС, КиМ, Војводине или Рашке области нађемо под неким новим озбиљним ударом Запада, биће нам много теже да се боримо за сопствене интересе. Само јачањем капацитета за њихову одбрану можемо нешто да постигнемо у свету великих геополитичких турбуленција, а не плаћањем рекета у виду њиховог слабљења, онима који ће пре или касније, али досадашње искуство нас учи свакако, насрнути на оно до чега нам је стало.

Политички аналитичар

Драгомир Анђелковић
објављено: 01.04.2015.
Извор: Политика

 

Sorry, the comment form is closed at this time.