PETAR ISKENDEROV: MOŽE LI SRBIJA DA BUDE POUZDANA KARIKA TURSKOG TOKA

PETAR ISKENDEROV: MOŽE LI SRBIJA DA BUDE POUZDANA KARIKA TURSKOG TOKA

PETAR ISKENDEROV: MOŽE LI SRBIJA DA BUDE POUZDANA KARIKA TURSKOG TOKA

Ruska kompanija Strojtransgas započela je izgradnju gasovoda Klečovce-Negotino u Makedoniji. Puštanjem u pogon ovog gasovoda Skoplje će dobiti dugo čekanu osnovu za stvaranje sopstvenog savremenog energetskog sistema. U ovom trenutku zavisnost makedonske privrede od spoljnih energetskih izvora ocenjuje se na 48 odsto (jedino Hrvatska u regionu ima viši procenat zavisnosti – 52 odsto).

Međutim, značaj projekta je znatno širi i može se posmatrati kao ključni elemenat stvaranja opštebalkanskog energetskog sistema, povezanog sa projektom Turski tok, koji su usaglasili Rusija i Turska i koji ima izlazak na tržište centralne i južne Evrope. Prema informacijama OAO Strojtransgas, realizacija ovog projekta biće nastavljena sve do obezbeđenja izlaska gasovoda do granice sa Grčkom, s tim što bi imao mogućnost da se priključi na grčko-tursko gasno čvorište. [1]

U ovom trenutku na teritoriji Makedonije funkcioniše jedinstveni ogranak gasovoda – takozvana Magistrala №8, koja polazi iz Rusije i nastavlja preko Ukrajine, Rumunije i Bugarske. Ona je predviđena za transport 800 miliona kubnih metara gasa godišnje, što je očigledno nedovoljno sa tačke gledišta obezbeđenja regiona Balkana gasom. Pored toga, ukrajinski deo ove magistrale može prestati da funkcioniše 2019. godine – kada Rusija namerava da zaustavi tranzit gasa u Evropu preko te zemlje – a možda i ranije u slučaju daljeg raspada Ukrajine.

POLITIČKI ZADACI BEOGRADA
Nije slučajno da OAO Gasprom i njegovi turski partneri nastoje da se u maksimalno kratkom roku sprovede projekat Turski tok. Prema rečima predsednika upravnog odbora Gasproma Alekseja Milera, u ovom trenutku su prioritetni „analiza opcija maršrute već na teritoriji Turske, definisanje tačke izlaska iz mora, mesto isporuke gasa potrošačima u Turskoj i tačke presecanja tursko-grčke granice“. [2]

I ovde nastaje zanimljiva geopolitička kolizija koja je direktno povezana sa interesima Srbije i drugih balkanskih država. U slučaju realizacije turskog projekta – a nema osnova da se u nju sumnja, bez obzira na postojeće potpuno shvatljivo razmimoilaženje između Moskve i Ankare po nizu tehničkih pitanja (u prvom redu po pitanju formulisanja cene za ruski gas za turske potrošače) – upravo Makedonija može postati ključna balkanska tranzitna zemlja usled prirodno-geografskih uslova. Istina, postoji i alternativna varijanta – cevi po bugarsko-srpskoj maršruti, međutim, prema raspoloživim informacijama, možemo pretpostaviti da je poverenje u Bugarsku kao pouzdanog partnera po energetskim pitanjima narušeno, i to na duži period. Što se tiče Srbije (koja celokupan potrebni gas uvozi, pritom 95 odsto iz Rusije), to pred njom stoje ozbiljni zadaci ne samo na tehničkom već i na političkom planu. Naime, da dokaže svoju solidnost i „sposobnost pregovaranja”, kako bi postala pouzdana karika nove konfiguracije energetskih tokova koji se stvaraju na Balkanu.

Treba naglasiti da nema problema po pitanju resursne baze. Planirani gasovod Turski tok po svojim propusnim kapacitetima sličan je Južnom toku. On predviđa transport tih istih 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Od toga 16 milijardi ostaje Turskoj, a 47 milijardi kubnih metara gasa će krenuti dalje na Balkan. Tako da ruskog gasa ima dovoljno za sve i zbog toga je glavni problem u raskolu u raspoloženju srpske vladajuće elite, sa jedne strane, i interesa stanovništva sa druge strane.

U vezi sa tim, treba primetiti da, bez obzira na pokrenutu antirusku kampanju (od zapadnih i mnogih srpskih medija), u samom srpskom društvu postoji potpuno objektivno shvatanje zašto nije realizovan projekat Južni tok. I reči premijera Srbije Aleksandra Vučića da Srbija, kao „mala zemlja”, jednostavno ne može realizovati tako krupne projekte „bez odobrenja Evropske komisije” za malo koga su uverljive.

TANKERI IZ KATARA NEĆE DOĆI U SRBIJU
Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno krajem 2014. početkom 2015. godine, dalo je sledeće rezultate: 39,8 odsto Srba optužuje SAD za neuspeh projekta Južni tok, a 20,2 odsto optužuje za to EU. I samo 6,5 odsto ispitanika krivicu svaljuje na Rusiju. Odgovornost na Bugarsku svalilo je samo 2,4 odsto ispitanika. Ali to je razumljivo, imajući u vidu nesamostalnu politiku Sofije u energetskim i ne samo energetskim pitanjima.

Primer Srbije, a posebno Bugarske, ne treba da bude uzor, pristup turske vladajuće elite problematici saradnje sa Rusijom u energetskoj oblasti mnogo je uravnoteženiji. U ovom trenutku Turska uvozi otprilike 70 odsto energenata potrebnih zemlji, a do 2020. godine potražnja za energentima porašće za 40 odsto. U nastaloj situaciji vlast Turske pokušava da pretvore zemlju u ključno čvorište energetskih tokova koji idu ka Evropi, a potom i da aktivno učestvuje u razmatranju svih postojećih projekata transporta gasa u Evropu, pa tako i međusobno konkuretnih. Jer, u krajnjoj računici, glavni faktor će biti obezbeđenje projekta energentima – a ovde pozicija Rusije izgleda najmoćnija.

Naravno, makedonski čvor gasnih projekata na Balkanu ima sopstvene rizike – pre svega proizašle iz unutarpolitičke nestabilnosti u zemlji i aktivizaciji albanskog faktora. Uzgred, upravo želja Zapada da sruši novi ruski projekat jasno je vidljiva u poslednjem zamajcu političkog suprotstavljanja u Skoplju, koji ima određene karakteristike „obojene revolucije” inspirisane iz inostranstva. Bilo kako bilo, Srbija, Bugarska i Makedonija biće prinuđene da se orijentišu na interese sopstvene energetske bezbednosti. A oni diktiraju neophodnost jače uzajamne saradnje sa Rusijom. Jer tankeri sa tečnim gasom iz Katara ili Alžira u Beograd, Sofiju ili Skoplje teško da mogu pristajati. A sve postojeće i planirane maršrute gasovoda stižu u region sa istoka – a ne sa zapada.

________
Uputnice:

[1] http://www.stroytransgaz.ru/pressroom/media_about/2015/03/3195/

[2] http://www.gazprom.ru/press/news/2015/january/article213556/
Fond strateške kulture

 

Unesite reč za pretragu