Nina Kuburović: Savezni izbori u Nemačkoj i njihov uticaj na unapređenje saradnje sa Srbijom u oblasti manjinskih prava

Nina Kuburović: Savezni izbori u Nemačkoj i njihov uticaj na unapređenje saradnje sa Srbijom u oblasti manjinskih prava

Nina Kuburović: Savezni izbori u Nemačkoj i njihov uticaj na unapređenje saradnje sa Srbijom u oblasti manjinskih prava

Da je nezahvalno baviti se predviđanjem događaja u javnoj politici, a posebno u pogledu ishoda izbora, pokazalo se i na primeru neskalada koji je postojao između očekivanja naše javnosti i političara i onoga što je politička stvarnost danas u Nemačkoj. Kao što je poznato 6. septembra 2017. godine, u Domu Narodne skupštine Republike Srbije održana je diskusija na temu „Parlamentarni izbori u Nemačkoj: akteri i prognoze“.(8) Diskusiju su zajednički organizovala dva istraživačka centra Fakulteta političkih nauka – Centar za nemačke studije i Centar za demokratiju, u saradnji sa nemačkim fondacijama Konrad Adenauer, Hajnrih Bel i Hans Zajdel, a uz podršku Narodne skupštine Republike Srbije. Cilj organizovanja ove tribine se sastojao u pružanju „pružanju podrške saradnji Nemačke i Srbije, jačanje političkih i parlamentarnih veza i negovanje zajedničkih vrednosti.“

U uvodnim izlaganjima uvaženih sagovornika iz vladinog sektora Nemačke, a posebno ambasadora NJ.E Aksela Ditmana, i iz vladinog sektora Srbije, a posebno potpredsednika Narodne skupštine, gospodina Veroljub Arsića, kao i sagovornika iz nevladinog sektora sa obe strane, pohvaljen je, pre svega, ukupan napredak u razmeni dveju zemalja u mnogim oblastima. Dominiralo je snažno izraženo uverenje svih, a koje je sažeto izrazio NJ.E gospodin Ditman da ,,kakav god ishod izbori imali, proevropsko opredeljenje Nemačke se neće promeniti“. Ono što je u njegovom izlaganju po našem uverenju, veoma važno, jeste davanje komplimenat nevladinim organizacijama koje su doprinele i doprinose, kako političkom dijalogu u Nemačkoj, tako i očigledno i u Srbiji. Ovim se pokazuje da je značaj civilnog sektora u našem društvu porastao, ne samo  pod uticajem primera delovanja NVO u inostranstvu, već i zahvaljujući političkim inicijativama za vođenje dijaloga zastupnika različitih političkih opcija, pa i različitih nevladinih organizacija koje imaju čak i suprotne strategije zagovaranja najboljih političkih rešenja.

Svakako da je u ovom političkom stavu bila sadržana i određena anticipacija da izbori u Nemačkoj neće proći kao 2013. godine, što se i obistinilo, ali Nemačka ostaje kao primer upravo takvih neprekidnih nastojanja, još od završetka Drugog svetskog rata, a to je da se unaprede demokratija i političke slobode, kako na unutrašnjem planu, tako i u pogledu nastojanja da te unutrašnje prilike pozitivno deluju na ostale članice EU, pa i na države koje se nalaze u procesu pridruživanja, kao što je to slučaj i sa nama u vezi inicijative da se predstavnici različitih političkih struja sastanu i diskutuju“. Osnivanje Centra za nemačke studije na Fakultetu političkih nauka, i pored postojećeg Centra za demokratiju dočekano je u akademskoj zajednici kao značajno pojačanje pobornicima većeg povezivanja, ne samo sa dostignućima Nemačke ekonomije, već i političke kulture i opšte prosvećenosti.

Posebno je značajno za naše prilike da je iznet i jedinstven kompliment u prilog očekivanja da gospođa Merkel ostane na mestu Kancelara, jer opšta ocena da je ishod izbora u Nemačkoj svetski značajan, a njen izbor praktično upoređen sa izborom za  „vođu slobodnog sveta“, kojom titulom su se ponosili lideri SAD, sve sa stavom da „kada je reč o političkim akterima u Nemačkoj Merkelova se često naziva čelnicom slobodnog sveta i najmoćnijom evropskom liderkom“ (6). Ovo se praktičo nadovezalo na to da je odmah uočena potreba da se naučno analizira odnos Berlina i Vašingtona, kao „ključna osa za funkcionisanje takozvanog političkog zapada“. (4). Predsednik Republike Srbije ,Aleksandar Vučić, je komntarisao rezultate izbora na sledeći način: “Od uspeha Makrona i Merkelove zavisi sudbina Evrope,ali i naš put u Evropu“.  (10).

Tako se došlo i do mogućnosti predviđanja o tome šta znači za naše unutrašnje odnose i  dosadašnja migrantska politika Nemačke i šta znači “kultura dobrodošlice“ (2) posebno u uslovima već sada poznatih rezultata izbora za Saveznu skupštinu Nemačke. Tako dolazimo do razmišljanja da li će rezultati izbora i koaliciona Valada Nemačke u potpunosti nastaviti takvu politiku, ili će je učiniti rigidnijom i oštrijom, kako u pogledu standarda koje pružaju i garantuju migrantima na unutrašnjem planu, tako i u pogledu zahteva za recipročno poštovanje prava nemačkih nacionalnih manjina u svetu?

Okosnicu Vlade će i dalje činiti CDU i Hrišćansko-socijalna unija Bavarske, dve partije koje sebe smatraju sestrinskim partijama i nalaze se u trajnoj koaliciji, ali dosadašnja politika Nemačke, može pretrpeti promene, koje se mogu, a ne moraju, ogledati i u drugačijim stavovima prema zaštiti prava još uvek nastanjenih ili davno proteranih pripadnika nemačke nacionalne manjine u bivšoj Jugoslaviji.

U oblasti rešavanja migrantskih, dakle i manjinskih prava, sa naše strane je potrebno da se podsetimo na obaveze na koje su pristale sve članice UN: Izvori prava koji predstavljaju glavnu osnovu i sadrže najvažnije smernice kada je u pitanju međunarodni sistem zaštite prava manjina, ima svoju specifičnu istoriju i uzroke. Nakon stvaranja nacionalnih država i nastanka pojma nacije u onom smislu u kome taj koncept danas poznajemo, pojavio se i problem zaštite nacionalnih manjina koje žive u okviru takvih novonastalih država. Naglasak je na etnicitetu i nacionalnim manjinama, s obzirom da su etničke razlike prečesto bile osnova za represiju i diskriminaciju. Pravna teorija je odredila osnovne karakteristike ovog koncepta:

  1. Širi koncept je pravni koncept zaštite ljudskih prava „kome je potreban neprestani razvoj i usavršavanje prema prihvaćenom naučnom kriterijumu akademske zajednice.“ (9)

 

  1. Nerešeno je osnovno pitanje, a to je definicija nacionalne manjine. Moramo napomenuti da su to kompleksna dodatna pitanja u studijama nacije i prava. Ono što je bitno je da ne postoji i ne može biti data potpuna i tačna definicija pripadništva, osim „neodređenog kriterijuma činjenica, namere i želje.“(9) Neki autori ove kriterijume dele na objektivne i subjektivne. (3)

 

  1. Na prava manjina se sve više gleda kao na corpus iuris ljudskih prava kao prava individualaca, a ne kolektivna ili grupna prava. Sa druge strane, pripadnost manjinskoj zajednici ne može se shvatiti prosto kao slobodni individualni izbor pojedinca. Treba da se podsetimo da je Društvo Naroda prvo pokušalo da zaštiti prava „rasnih”, „religijskih” ili „jezičkih” manjina, dok je nakon Drugog Svetskog rata, kada je stavljen fokus na zaštitu individualnih prava i princip nediskriminacije.

 

  1. Moramo više proučavati uporedna rešenja i primenjivati komparativne metode istraživanja, a i to koja rešenja su značajna za rešavanje problema u ovoj oblasti. U savremenoj praksi je naglasak na nacionalnim manjinama, ali etničke i nacionalne manjine nisu jedine manjine čija zaštita treba zakonski biti uređena.

 

U vezi sa tim, podsećamo na najvažnije dokumente koje je Srbija
potpisnica u koje spadaju: Okvirna konvencija za zaštitu prava nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima, kojima se definiše minimum zaštite garantovan manjinskim grupama.

Potrebno je da se uzme u obzir stav pojedinih autora koji objašnjavaju nedoslednost u zaštiti prava nacionalnih manjina uticajem „etnifikacije politike i političkog populizma koji je ranija vlast koristila kao tehniku mobilizacije birača, te da su sukobi sa novim državama koje su stvorili ti isti narodi, uslovili su osećanje opšte nesigurnosti građana i sve veću distancu, animozitete i nepoverenje između etničkih zajednica u zemlji. “ (1)

Međutim, pravna teorija nije dogma i treba da ustupi mesto i politički važnim promenama i da ih prihvati kao svojevrstan izvor prava i u ovoj oblasti. Redpublika Srbija je nakon poznatih političkih promena uložila ogromne napore, prvo da bi se SRJ pridružila Ujedinjenim nacijama, Savetu Evrope i ostalim međunarodnim organizacijama, ali time preuzela i obaveze u vezi sa međunarodnim standardima zaštite nacionalnih manjina. To istovremeno znači da se država obavezala da razvija demokratske institucije i procedure i donosi posebne mere usmerene ka zaštiti nacionalnih manjina i da na taj način sprovodi politiku multikulturalnosti preporučenu kroz dokumenta OEBS-a, Saveta Evrope, Evropske komisije i drugih organizacija.

 

REFERENCE:

 

  1. Bašić, Goran i Katarina Crnjanski, Politička participacija i kulturna autonomija nacionalnih manjina u Srbiji,. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung i Centar za istraživanje etniciteta, 2007
  2. Glišović Lazar, doktorand na Pravnom fakultetu u Beogradu, „Parlamentarni izbori u Nemačkoj: akteri i prognoze“, Narodna skupštine Republike Srbije, Beograd, 06. 09. 2017
  3. Krivokapić Boris, „Zaštita manjina u međunarodnom i uporednom pravu“, Ministarstvo SCG za ljudska i manjinska prava, Institut za uporedno pravo, Treći tom, Sl. list Srbije i Crne Gore, Beograd, 2004, str. 268,
  4. Krstić Milan, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Parlamentarni izbori u Nemačkoj: akteri i prognoze“, Narodna skupštine Republike Srbije, Beograd, 06. 09. 2017
  5. Iz Internet dokumentacije Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

https://en.wikipedia.org/wiki/German_federal_election,_2017

Partys in the ParlamentConstituencyParty listTotal
seats
+/–
Votes%SeatsVotes%Seats
Christian Democratic Union (CDU)[a]14,027,80430.218512,445,83226.815200−55
Social Democratic Party (SPD)11,426,61324.6599,538,36720.594153−40
Alternative for Germany (AfD)[b]5,316,09511.535,877,09412.69194+94
Free Democratic Party (FDP)3,248,7457.004,997,17810.78080+80
The Left (DIE LINKE)3,966,0358.654,296,7629.26469+5
Alliance 90/The Greens (GRÜNE)3,717,4368.014,157,5648.96667+4
Christian Social Union in Bavaria (CSU)[a]3,255,6047.0462,869,7446.2046−10

 

  1. Orlović, prof. dr Slaviša, Fakultet političkih nauka u Beogradu, Parlamentarni izbori u Nemačkoj: akteri i prognoze“, Narodna skupštine Republike Srbije, Beograd, 06. 09. 2017,
  2. „Parlamentarni izbori u Nemačkoj: akteri i prognoze“, Narodna skupštine Republike Srbije, Beograd, 06. 09. 2017
  3. Politika,07. 09. 2017. https://rs.boell.org/sr/2017/09/07/parlamentarni-izbori-u-nema%C4%8Dkoj-akteri-i-prognoze,
  4. Thornberry, Patrick. “An Unfinished Story of Minority Rights.” In Anna Maria Biro and Petra Kovacs (eds). Diversity in Action. Local Public Management of Multiethnic Communicties in Central and Eastern Europe.Budapest: LGI, 2001
  5. Radio televizija Srbije,  ponedeljak,  septembar 2017. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2881983/vucic-od-merkelove-i-makrona-zavisi-sudbina-evrope.html

Unesite reč za pretragu