окт 112017
 

Да је незахвално бавити се предвиђањем догађаја у јавној политици, а посебно у погледу исхода избора, показало се и на примеру нескалада који је постојао између очекивања наше јавности и политичара и онога што је политичка стварност данас у Немачкој. Као што је познато 6. септембра 2017. године, у Дому Народне скупштине Републике Србије одржана је дискусија на тему „Парламентарни избори у Немачкој: актери и прогнозе“.(8) Дискусију су заједнички организовала два истраживачка центра Факултета политичких наука – Центар за немачке студије и Центар за демократију, у сарадњи са немачким фондацијама Конрад Аденауер, Хајнрих Бел и Ханс Зајдел, а уз подршку Народне скупштине Републике Србије. Циљ организовања ове трибине се састојао у пружању „пружању подршке сарадњи Немачке и Србије, јачање политичких и парламентарних веза и неговање заједничких вредности.“

У уводним излагањима уважених саговорника из владиног сектора Немачке, a посебно амбасадора Њ.Е Аксела Дитмана, и из владиног сектора Србије, а посебно потпредседника Народне скупштине, господина Верољуб Арсића, као и саговорника из невладиног сектора са обе стране, похваљен је, пре свега, укупан напредак у размени двеју земаља у многим областима. Доминирало је снажно изражено уверење свих, а које је сажето изразио Њ.Е господин Дитман да ,,какав год исход избори имали, проевропско опредељење Немачке се неће променити“. Оно што је у његовом излагању по нашем уверењу, веома важно, јесте давање комплименат невладиним организацијама које су допринеле и доприносе, како политичком дијалогу у Немачкој, тако и очигледно и у Србији. Овим се показује да је значај цивилног сектора у нашем друштву порастао, не само  под утицајем примера деловања НВО у иностранству, већ и захваљујући политичким иницијативама за вођење дијалога заступника различитих политичких опција, па и различитих невладиних организација које имају чак и супротне стратегије заговарања најбољих политичких решења.

Свакако да је у овом политичком ставу била садржана и одређена антиципација да избори у Немачкој неће проћи као 2013. године, што се и обистинило, али Немачка остаје као пример управо таквих непрекидних настојања, још од завршетка Другог светског рата, а то је да се унапреде демократија и политичке слободе, како на унутрашњем плану, тако и у погледу настојања да те унутрашње прилике позитивно делују на остале чланице ЕУ, па и на државе које се налазе у процесу придруживања, као што је то случај и са нама у вези иницијативе да се представници различитих политичких струја састану и дискутују“. Оснивање Центра за немачке студије на Факултету политичких наука, и поред постојећег Центра за демократију дочекано је у академској заједници као значајно појачање поборницима већег повезивања, не само са достигнућима Немачке економије, већ и политичке културе и опште просвећености.

Посебно је значајно за наше прилике да је изнет и јединствен комплимент у прилог очекивања да госпођа Меркел остане на месту Канцелара, јер општа оцена да је исход избора у Немачкој светски значајан, а њен избор практично упоређен са избором за  „вођу слободног света“, којом титулом су се поносили лидери САД, све са ставом да „када је реч о политичким актерима у Немачкој Меркелова се често назива челницом слободног света и најмоћнијом европском лидерком“ (6). Ово се практичо надовезало на то да је одмах уочена потреба да се научно анализира однос Берлина и Вашингтона, као „кључна оса за функционисање такозваног политичког запада“. (4). Председник Републике Србије ,Александар Вучић, је комнтарисао резултате избора на следећи начин: “Од успеха Макрона и Меркелове зависи судбина Европе,али и наш пут у Европу“.  (10).

Тако се дошло и до могућности предвиђања о томе шта значи за наше унутрашње односе и  досадашња мигрантска политика Немачке и шта значи “култура добродошлице“ (2) посебно у условима већ сада познатих резултата избора за Савезну скупштину Немачке. Тако долазимо до размишљања да ли ће резултати избора и коалициона Валада Немачке у потпуности наставити такву политику, или ће је учинити ригиднијом и оштријом, како у погледу стандарда које пружају и гарантују мигрантима на унутрашњем плану, тако и у погледу захтева за реципрочно поштовање права немачких националних мањина у свету?

Окосницу Владе ће и даље чинити ЦДУ и Хришћанско-социјална унија Баварске, две партије које себе сматрају сестринским партијама и налазе се у трајној коалицији, али досадашња политика Немачке, може претрпети промене, које се могу, а не морају, огледати и у другачијим ставовима према заштити права још увек настањених или давно протераних припадника немачке националне мањине у бившој Југославији.

У области решавања мигрантских, дакле и мањинских права, са наше стране је потребно да се подсетимо на обавезе на које су пристале све чланице УН: Извори права који представљају главну основу и садрже најважније смернице када је у питању међународни систем заштите права мањина, има своју специфичну историју и узроке. Након стварања националних држава и настанка појма нације у оном смислу у коме тај концепт данас познајемо, појавио се и проблем заштите националних мањина које живе у оквиру таквих новонасталих држава. Нагласак је на етницитету и националним мањинама, с обзиром да су етничке разлике пречесто биле основа за репресију и дискриминацију. Правна теорија је одредила основне карактеристике овог концепта:

  1. Шири концепт је правни концепт заштите људских права „коме је потребан непрестани развој и усавршавање према прихваћеном научном критеријуму академске заједнице.“ (9)

 

  1. Нерешено је основно питање, а то је дефиниција националне мањине. Морамо напоменути да су то комплексна додатна питања у студијама нације и права. Оно што је битно је да не постоји и не може бити дата потпуна и тачна дефиниција припадништва, осим „неодређеног критеријума чињеница, намере и жеље.“(9) Неки аутори ове критеријуме деле на објективне и субјективне. (3)

 

  1. На права мањина се све више гледа као на corpus iuris људских права као права индивидуалаца, а не колективна или групна права. Са друге стране, припадност мањинској заједници не може се схватити просто као слободни индивидуални избор појединца. Треба да се подсетимо да је Друштво Народа прво покушало да заштити права „расних“, „религијских“ или „језичких“ мањина, док је након Другог Светског рата, када је стављен фокус на заштиту индивидуалних права и принцип недискриминације.

 

  1. Морамо више проучавати упоредна решења и примењивати компаративне методе истраживања, а и то која решења су значајна за решавање проблема у овој области. У савременој пракси је нагласак на националним мањинама, али етничке и националне мањине нису једине мањине чија заштита треба законски бити уређена.

 

У вези са тим, подсећамо на најважније документе које је Србија
потписница у које спадају: Оквирна конвенција за заштиту права националних мањина и Европска повеља о регионалним и мањинским језицима, којима се дефинише минимум заштите гарантован мањинским групама.

Потребно је да се узме у обзир став појединих аутора који објашњавају недоследност у заштити права националних мањина утицајем „етнификације политике и политичког популизма који је ранија власт користила као технику мобилизације бирача, те да су сукоби са новим државама које су створили ти исти народи, условили су осећање опште несигурности грађана и све већу дистанцу, анимозитете и неповерење између етничких заједница у земљи. “ (1)

Међутим, правна теорија није догма и треба да уступи место и политички важним променама и да их прихвати као својеврстан извор права и у овој области. Редпублика Србија је након познатих политичких промена уложила огромне напоре, прво да би се СРЈ придружила Уједињеним нацијама, Савету Европе и осталим међународним организацијама, али тиме преузела и обавезе у вези са међународним стандардима заштите националних мањина. То истовремено значи да се држава обавезала да развија демократске институције и процедуре и доноси посебне мере усмерене ка заштити националних мањина и да на тај начин спроводи политику мултикултуралности препоручену кроз документа ОЕБС-а, Савета Европе, Европске комисије и других организација.

 

РЕФЕРЕНЦЕ:

 

  1. Башић, Горан и Катарина Црњански, Политичка партиципација и културна аутономија националних мањина у Србији,. Београд: Фриедрицх Еберт Стифтунг и Центар за истраживање етницитета, 2007
  2. Глишовић Лазар, докторанд на Правном факултету у Београду, „Парламентарни избори у Немачкој: актери и прогнозе“, Народна скупштине Републике Србије, Београд, 06. 09. 2017
  3. Кривокапић Борис, „Заштита мањина у међународном и упоредном праву“, Министарство СЦГ за људска и мањинска права, Институт за упоредно право, Трећи том, Сл. лист Србије и Црне Горе, Београд, 2004, стр. 268,
  4. Крстић Милан, асистент на Факултету политичких наука у Београду, Парламентарни избори у Немачкој: актери и прогнозе“, Народна скупштине Републике Србије, Београд, 06. 09. 2017
  5. Из Интернет документације Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

https://en.wikipedia.org/wiki/German_federal_election,_2017

Partys in the Parlament Constituency Party list Total
seats
+/–
Votes % Seats Votes % Seats
Christian Democratic Union (CDU)[a] 14,027,804 30.2 185 12,445,832 26.8 15 200 −55
Social Democratic Party (SPD) 11,426,613 24.6 59 9,538,367 20.5 94 153 −40
Alternative for Germany (AfD)[b] 5,316,095 11.5 3 5,877,094 12.6 91 94 +94
Free Democratic Party (FDP) 3,248,745 7.0 0 4,997,178 10.7 80 80 +80
The Left (DIE LINKE) 3,966,035 8.6 5 4,296,762 9.2 64 69 +5
Alliance 90/The Greens (GRÜNE) 3,717,436 8.0 1 4,157,564 8.9 66 67 +4
Christian Social Union in Bavaria (CSU)[a] 3,255,604 7.0 46 2,869,744 6.2 0 46 −10

 

  1. Орловић, проф. др Славиша, Факултет политичких наука у Београду, Парламентарни избори у Немачкој: актери и прогнозе“, Народна скупштине Републике Србије, Београд, 06. 09. 2017,
  2. „Парламентарни избори у Немачкој: актери и прогнозе“, Народна скупштине Републике Србије, Београд, 06. 09. 2017
  3. Политика,07. 09. 2017. https://rs.boell.org/sr/2017/09/07/parlamentarni-izbori-u-nema%C4%8Dkoj-akteri-i-prognoze,
  4. Thornberry, Patrick. “An Unfinished Story of Minority Rights.” In Anna Maria Biro and Petra Kovacs (eds). Diversity in Action. Local Public Management of Multiethnic Communicties in Central and Eastern Europe.Budapest: LGI, 2001
  5. Радио телевизија Србије,  понедељак,  септембар 2017. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2881983/vucic-od-merkelove-i-makrona-zavisi-sudbina-evrope.html

Sorry, the comment form is closed at this time.