Наставити са балансираном политиком

Наставити са балансираном политиком

Наставити са балансираном политиком

Криза у Украјини мора да се реши на миран начин и то што пре кроз дијалог Кијева и власти на истоку земље, а Србија треба да настави са балансираном политиком.

То је речено на дебати посвећеној украјинској кризи, на којој је истакнуто и да Србија треба да сачува најбоље могуће односе са Москвом.

Председник Центра за развој међународне сарадње Стевица Деђански оценио је да Србија треба да настави са својим европским путем, а да истовремено очува балансирану политику коју сад показује и задржи најбоље могуће односе са Русијом. 

“Биће притисака и мораћемо да се ‘вадимо’ из ситуација у које будемо упали”, рекао је он на дебати “Украјинска криза: ЕУ, Русија, Србија”.

Дедјански је изразио уверење да ће Србија и даље бити у могућности да балансира и да, истовремено, сачува добре односе и са Истоком и са Западом.

Политички аналитичар Бранко Радун сматра да су Европљани највише погођени санкцијама које је Европска унија увела Русији, а посебно Немачка због испорука руског гаса тој земљи.

“Србија је мала земља, али њен значај може да буде у томе што може да буде мост између Истока и Запада”, указао је Радун и додао да није случајно што кинески премијер долази са великом делегацијом на самит у Београду у децембру.

Извршни директор Центра за развој међународне сарадње Драгомир Анђелковић рекао је да Србија, као мала држава која се налази у “трусном геополитичком подручју” мора да балансира “како би опстала”.

“Србија мора да балансира да би опстала, али наша јавност мора да зна истину о сукобима у Украјини јер се не зна довољно о тој кризи”, рекао је Анђелковић и додао да је у Украјини изведен “класичан преврат” и да су у у Кијев “дошли људи који су отели власт”.

Руски амбасадор у Београду Александар Чепурин рекао је да се званична Москва залаже за примену договора из Минска, чији се најважнији део односи на прекид ватре.

“Обе стране крше примирје, а решење може да се пронађе једино кроз дијалог Кијева и власти на истоку земље”, рекао је Чепурин и истакао да “морају да се избегну покушаји да се криза реши употребом силе”.

Он је навео да Русија жели да се истраже злочини који су почињени у последњих неколико месеци, те да се пронађу одговорни за масовне гробнице и пад малезијског цивилног авиона МХ17, али да за то, како је рекао, не постоји ентузијазам, пре свега, код власти у Кијеву.

Чепурин је нагласио да је Русија неотуђиви део Европе и европске хришћанске цивилизације иако, како је навео, неки тврде да је она у спору са том цивилизацијом.

У вези са процесом евроинтеграција источних земаља, Чепурин је рекао да Москва “није против Уније” и додао да су “неки наши пријатељи постали део ЕУ”.

Чепурин је рекао да су за Србију нека питања од посебне важности, попут питања Косова, и да је то, како је навео, виђено попут посете албанског премијера Београду.

Учесници дебате сагласни су да сукоби у Украјини морају да се окончају што пре и да они наносе штету свима на европском континенту.

 

Унесите реч за претрагу