јул 112014
 

Južni (po)tok, sada već nema dilema, da to nije projekat iz budućnosti, on je tu pred nama. Recimo nešto samo ukratko o  strateškom značaju projekta, koji se ponekad dovodi u sumnju.

Strateški benefiti su između ostalog: suzbijanje monopola u snabdevanju gasom, manja zavisnost od ograničenog transporta i skladištenja u određenim zemljama, stalni pad proizvodnje prirodnog gasa iz domaćih i Evropskih nalazišta i otvaranju mogućnosti za širenje gasne mreže u istočnim delovima Srbije, gde osim opštih studija o mogućnostima nije bilo konkretnih koraka u gasifikaciji. Takođe treba posebno misliti o  ekološkoj podobnosti prirodnog gasa koja je takođe nesporna, kao i o prihodima od transporta gasa koji se svakako očekuju.

Posebno treba ceniti to što ćemo konačno, ali zaista, postati regionalni lideri i faktori stabilnosti na Balkanu. Ne kao do sada da se o tome samo priča. To je poseban segment o kome treba pisati i baviti se njime, i o čemu će biti govora u nekom sledećem tekstu. Za sada je dovoljno da spomenemo da jedan takav projekat ima i takav značaj.

Sada, kada je početak realizacije projekta veoma blizu, sa nižeg odnosno dnevnog nivoa posmatranja postavljaju se jednostavna pitanja: gde smo tu mi, obični građani i koje dobrobiti ćemo uživati kao pojedinci i kao društvo od gasovoda Južni tok ?

 

Južni tok, centralni gasovod će prolaziti u dužini 422,4 km kroz Srbiju, pri tome se planira odvojak prema Republici Srpskoj u dužini od 105,8 km i odvojak prema Republici Hrvatskoj 51,2 km. Ukupna masa čeličnih cevi koja će biti ugrađena se procenjuje na 650.000 tona . Pri tome, prema aktuelnim rešenjima, izgradnja gasovoda uključuje i izgradnju dve kompresorske stanice na teritoriji Srbije kao i proširenje skladištnih kapaciteta prirodnog gasa. Treba napomenuti da su široj javnosti nedostupni detaljni tehnički podaci iz razumljivih razloga, ali je na raspolaganju podatak da će centralni gasovod po kopnu (i kroz Srbiju) biti od 4 paralelne cevi prečnika 1.420 milimetara (56“), koje su predviđene za izuzetno visok radni pritisak do 118 bar . Ukupan projektovan kapacitet gasovoda Južni tok iznosi 63,75 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje i njegova osnovna svrha je međunarodni transport.

Radi poređenja, sadašnji magistralni gasovod u Srbiji čiju osnovu čini gasovod Horgoš – Batajnica – Velika Plana  – Pojate – Niš – Leskovac je od čeličnih cevi prečnika do 762 mm (30“) u ukupnoj dužini manjoj od 800 km sa maksimalnim radnim pritiskom do 50 bar . Magistralni gasovod za transport prirodnog gasa iz Mađarske ima kapacitet od 6,1 (do trenutno maksimalnih 6,8) milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje  i osnovna mu je svrha snabdevanje Srbije (5,3 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje)  i Republike Srpske i Federacije BiH sa prirodnim gasom (760 miliona kubnih metara prirodnog gasa godišnje). Radi približavanja predstave o dimenzijama Južnog toka dovoljno je porediti kapacitet koji je oko 10 puta veći od kapaciteta sadašnjeg magistralnog gasovoda.

 

Izgradnja počinje, cevi se proizvode u Rusiji, verovatno i veći deo potrebne fitingerije i armature i prateće opreme i tu nema žaljenja, zato što samo pojedine zemlje imaju te mogućnosti a Srbija nije među njima. Glavni izvođač radova je ruska kompanija Centrogas . Da li će Centrogas zaista uposliti oko 5000 ljudi iz Srbije na izvođenju radova, kako je skoro najavljeno u medijima ? Koji su to prateći poslovi na kojima mogu očekivati angažovanje kompanije i stanovništvo Srbije?

 

Dosadašnje iskustvo na realizaciji većih poslova je pokazalo da inostrani izvođači radova uglavnom angažuju domaće podugovarače i domaću radnu snagu na operativnim poslovima, dok zadržavaju ključna rukovodeća i stručna radna mesta za iskusno osoblje koje premeštaju na globalnom nivou sa objekta na objekat (npr.  u poslovima modernizacije i izgradnje novih postrojenja za NIS). Dakle, može se očekivati da će Centrogas u potpunosti angažovati domaću građevinsku operativu kao i domaću radnu snagu na svim poslovima, osim na onim koji su ključni za upravljanje projektom izgradnje i za organizaciju izvođenja.To ima i ekonomskog opravdanja: angažovanje svakog radnika iz inostranstva izaziva povećane troškove . Broj radnika koji će biti angažovan zavisi od nekoliko uticajnih faktora:

  • dinamike realizacije i rokova za izgradnju pojedinih deonica gasovoda,
  • primenjenih tehnologija i stepena automatizacije procesa izvođenja,
  • raspoloživih resursa: opreme, materijala i potrošnih materijala,

i ne može se utvrditi bez detaljnih planova i analiza.

 

U sklopu izvođenja, kao posebno značajni mogu se prepoznati građevinski, mašinsko-zavarivački i elektro-monterski poslovi (gasovod se katodno štiti od korozije). S obzirom da je reč o gasovodu, gde se rizici svode na najmanju moguću meru, poseban i naročito značajan deo će činiti poslovi nadzora, ispitivanja i inspekcije tokom prijema materijala, izvođenja i završetka procesa izrade, gde će svakako biti angažovane domaće specijalizovane organizacije za tu vrstu poslova: laboratorije i kontrolna tela.

 

Transport cevi se sprovodi železnicom gde će udeo svakako imati i Železnice Srbije, pri čemu se taj transport može izvršiti samo do određenih železničkih terminala, dalje će se transport vršiti drumskim vozilima, a pri tome treba imati u vidu da je potrebno transportovati više od 150.000 komada cevi, pri čemu svaka cev prečnika 1.420 milimetara dužine 12 m iziskuje jedan kamion tegljač. Za tranport su potrebne aktivnosti utovara i istovara,…

 

Prateće uslužne aktivnosti: formiranje radničkih kampova ili iznajmljivanje prostora za stanovanje, obezbeđenje ishrane i drugih potreba za angažovanu radnu snagu su deo velikih projekta, na koje smo zaboravili, jer ih nije ni bilo. Treba se podsetiti radničkih kolonija iz vremena izgradnje postojećeg magistralnog gasovoda ili bilo kog drugog infrastrukturnog objekta, kada su naselja pored puta polako postala male varoši, u kojima je bilo veoma živo.

 

I tu svakako nije kraj, već početak razmišljanja da li ima i drugih aktivnosti, poslova, angažovanja koja mogu biti dobra za pojedinca, a ako su dobra za pojedinca, onda su dobra i za društvo.

 

Iz ovoga se konkretno vidi, da oni koji su protivnici ovog projekta rade protiv interesa svoje države i lično za sebe. Dosta više propalih obećanja. Počnimo da se razvijamo i da postajemo zemlja za respekt.

 

Centar za razvoj međunarodne saradnje

dr Stevica Deđanski

Dejan Simonović

 

Sorry, the comment form is closed at this time.