дец 102014
 

Вест која је одjекнула као бомба. Изазвала многе реакције. Углавном су се јављали, и то међу првима, они који су били против јужног тока од самог почетка и који су се трудили да га оспоре и омету. Углавном они који о томе немају никаво знање већ само задатак да кажу шта им је речено. То су екипе из Пешчаника и разних невладиних организација. Разни Бркићи, разне Милићке и остали. Сеире по налогу над нашом несрећом коју нам је изазвала ЕУ. Као и самој себи. Покушаћу овде да дам поглед из углова свих заинтересованих страна, зашто је дошло до овога и шта ће сада бити.

 

ЕУ

Европска унија је веома зависна од руског гаса. Разлог за то је једноставан. Нема одакле другде да га добија,или има, али по много већој цени. Гаспром се показао као веома добар и поуздан партнер.  Саграђен је Северни ток ради осигурања снабдевања гасом са те стране. У старту је подржан Јужни ток ради избегавања зависности од гасовода који пролази кроз Украјину. Преко њега  се сада снабдевамо. Али онда је дошло до промене и накнадано је тражено поштовање Трећег енергетског пакета који је донет после нацрта уговора о Јужном току. Он практично значи, да пластично објасним, да ће Гаспром ( читај Русија ) да изгради гасовод својим новцем, да пуни цеви својим гасом а да практично свиме управља ЕУ.

Овде се показују две ствари у односу ЕУ према Русији. Прво, када се жале на своју зависност од руског гаса иако имају редовно снабдевање без икаквих проблема, они се у ствари жале што гас није њихов и што морају да га плаћају. Друго, ЕУ је уверена да је Русија зависна од ње као купца, финансијера и власника одређених технологија. Пошто су били у то више него сигурни, јасно је зашто је обустављање  послова од стране Русије изазвало овакав шок у ЕУ. Мислили су да Русија нема алтернативу и зато нису могли да очекују овакав развој ситуације.

Сада имају две могућности. Једна је да плаћају гас који иде прако Украјине за себе али и за фашистички режим у Кијеву који нема пара јер је уништио своју државу. Друга је да се,како каже амерички сенатор МекКејн, преорјентишу на друге начине снабдевања а предложио је амерички течни гас. Е сад што њега нема ни приближно довољно и што је скупљи за око 200 долара на 1000м3 то њему није важно. Остали пројекти довођења гаса до европе су се већ показали као пропали. Углавном јер нема толико гаса нигде другде сем у Русији. Стално се говорило о „ Набуку „и ТАНАП-у који су пропали, гасу из Ајзербеџана и Ирана али тога нема и неће га бити осим преко гасовода који ће изградити Русија, о чему ћу писати у наставку. И када се то зна свако нормалан поставља неколико једноставних питања о томе зашто ЕУ не дозвољава да се изгради ЈТ, а која гласе:  Да ли ће земље ЕУ негде јефтиније купити гас?  Да ли ће имате већу безбедност и сигурност у набавци и испорукама? Да ли се слажу са оваквим ставом ЕК они којима је требао да  иде ЈТ? У чијем онда интересу ово раде?

Дакле, ЕУ је пуцала сама себи у ногу и послушничку политику према УСА платиће грађани ЕУ.

 

РУСИЈА

Русија је већ дуго покушавала да изгради фер и поштене односе са ЕУ. Резултат тог искреног односа завршавао се увек и без изузетака нападом на Русију. Почевши од подршке чеченским сепаратистима и терористима, подршком Грузији у злочинима над Осетијом и Абхазијом, подршком фашистичком режиму у Кијеву док убија недужне цивиле и много других примера. Сада се то манифестује санкцијама и претњама и на крају уценама чак и око Јужног тока који је требао да осигура стабилност снабдевања ЕУ руским гасом избегавајући, у случају потребе, Украјину као стално нестабилну транзитну земљу. Свело се на то да Русија плаћа и уједно моли да плаћа. То је сигурно незамисливо било где у свету.

Очигледно пратећи дуги низ година ове догађаје, Русија се на време припремала да се из наметнуте ситуације ослободи. И док ЕУ само прича о неопходности раличитих извора енергије, Русија склапа нове пословне аранжмане.

Тако је у протеклом периоду  потписала неколико кључних уговора као што је онај са Ираном око испоруке индустријских производа и хране, и затим два мега гасовода са Кином. У најави су и гасни договори са Јапаном и Корејом. Коначно уговор са Турском је показао да је Русија преломила и стратешки се определила да своје енергетске токове преусмери од ЕУ која се показује као нестабилан и проблематичан купац. Тиме  полако и сигурно напушта тржиште које је увек непријатељско према Русији. Наравно да га не напуштају скроз али су очигледно проценили да је мањи проблем који имају са Украјином као транзитном земљом него стално нови услови које поставља Брисел. Значи гас ће ићи кроз Украјину а ЕУ нека расправља са фашистима у Кијеву како ће то да функционише.

Још мало о томе зашто се Русија определила да обустави ЈТ и да са Турском склопи споразум о проширењу „ Плавог тока „ кроз који ће ићи 63 милијарде м3 гаса, дакле истог капацитета као што је требао да буде ЈТ.

Као прво, склапајући све ове споразуме ЈТ је изгубио своју сврху. Друго, одустајањем од градње разоткривен је блеф ЕУ да Русија не може ништа ван њих. Сада ће ЕУ имати гаса једино ако га буду прескупо плаћали, а питање је да ли ће га и имати довољно. Треће, Русија је створила много стратешких предности.  Договором са Турском учвршћује односе са земљом која је у експанзији и има око 80 милиона становника и постаје њихов највећи трговински партнер. Ти односи ће јој помоћи и око стабилизације односа у оквиру својих република са већинским муслиманским становништвом. Четврто, спречила је али сада заувек било какве комбинације и америчке идеје у вези са ајзербеџанским и иранским гасом. Пето, показала је колику штету доноси поданичко служење америчким интересима . На примеру Софије и Брисела се сада то најбоље види. На жалост има и колатералних жртава, као што је Србија, али о томе ћемо у даљем тексту. Шесто, уговором  ће бити предвиђена изградња гасног хаба на грчко турској граници који ако буде било макар и накнадне памети у ЕУ може да се искористи за снабдевање гасом по траси којом је требао да иде ЈТ. Овај хаб ће вероватно изазвати изградњу још једног новог у који ће долазити гас из Русије али и из Азербејџана и Ирана, чиме би се сигурност снабдевања гасом осигурала на веома дуг период.

Русија ће очигледно кроз пар година бити на добитку захваљујући нарцисоидности и страху од изазивања америчих револуција у земљама ЕУ.

 

БУГАРСКА

Нисам био сигуран да ли уопште да и спомињем,али сам ипак решио  из неколико разлога. Прво,да бих приказао читаоцима колико једна власт у једној држави може да ради против свог интереса. Мислим да у историји није било толико јадније и квинслишкије  владе. Друго, да бих одвратио од идеје колико је то у мојој моћи било кога у Влади Србије да крене путем  оваквог самоубиства. Треће, да будем мало злурад и покажем и русима какви су им историјски „ пријатељи „  које су годинама штитили и подржавали, понекад и на штету Србије.

Гасовод ЈТ који је требало да се гради кроз Бугарску и да њој донесе,као традиционалном пријатељу ( шиц ) Русије,добит и приходе он сада иде Турској, традиционалном непријатељу Бугарске.

Да се градио то би изгледало овако. Изградња би трајала минимум 3 године.  Вредност инвестиције у коју спада гасовод и хаб на изласку из Црног мора процењена је на више од 3 милијарде долара. Већи део тог новца добиле би бугарске компаније за изградњу, нискоградњу, транспорт и разне друге инфрастуктурне компаније. То би покренуло урушену привреду земље. Упослило би десетине хиљада радника. По завршетку градње саме компаније би имала више хиљада запослених са високо плаћеним радним местима. Од транзита,буџет Бугарске би имао директан приход од око 500 милиона евра годишње.

Све у свему да скратим. За 20 година, на колико би се склопили први уговори, Бугарска би на разне начине инкасирала око 20 милијарди евра. Ова антибугарска влада у Бугарској  вероватно мисли и зна да је Бугарска јако богата земља . Сви знамо да није тако.Или они знају нешто што ми не знамо. Можда ће све то да им надокнади ЕУ? Као и до сада.

 

СРБИЈА

Тема која нас највише боли. Нећу у овом тексту причати о томе шта смо имали и шта смо могли добити изградњом ЈТ. О томе сам писао у тексту Јужни ток –за Србију нови крвоток   (http://crms.org.rs/juzni-tok-za-srbiju-novi-krvotok/ ). Поразно је и тужно како смо се опет захваљујући нашим западним „пријатељима“ нашли у проблему и како нам је онемогућено да се развијамо. Мишљења сам, ризикујући да ме оптуже за теорију завере, да је један од важнијих разлога за саботажу ЈТ био да се не дозволи стабилност на Балкану. ЈТ би уз будуће инвестиције у брзе пруге од стране Кине, био кохезиони фактор земаља овде,и нико више не би имао интереса да буде нестабилности. Србија би имала највећи интерес и то како финансијски,тако и могућност да утиче на очување Републике Српске и српског народа на Косову и Метохији. Можда је теорија завере,али највећа превара ђавола јесте у томе што је убедио велики број људи да он не постоји.

Овде морам напоменути да је Србија са своје стране достојно и поштено извршавала своје обавезе. Доследно се држала свега. Потписала је уговор о продаји НИС-а у пакету са изградњом ЈТ. Нећу сада улазити у објашњавање разним незналицама о томе зашто је у том моменту то био добар потез, а тврдим и сада да је добар. О модернизацији рафинерије, подизању продуктивности  и осталом. О томе у неком другом  тексту и неком другом моменту јер о томе сада причају једино непријатељи Србије који ликују над овом ситуацијом. Мора се признати и рећи да је садашња власт на волшебан начин успевала да балансира односе са западом и не прекида  изградњу ЈТ. И зато је питање свих питања шта сада урадити.

 

ШТА ДАЉЕ

Прво треба да престанемо да  кукамо  над ситуацијом на коју нисмо могли да утичемо и на коју нећемо моћи да утичемо . Друго, прекинути са давањем  публицитета  русофобима свих врста и менталног узраста,који не знају шта се дешава тј не могу да схвате али некако осећају да је могуће да опет има српске крви у понуди па кидишу као бесни пси. Треће, и вероватно најважније јепокушати да се извуче што је више могуће из ове штетне ситуације. Ту можемо ићи само у два правца.

Први правац  везан је опет за гас. Пошто  хаб, који се гради на грчко турској граници има капацитет од 63 милијарде м3 гаса а самој Турској је потребно  13 до максималних 16 милијарди м3,остаје могућност да гас иде према Европи новим рутама. Једна, која нама није важна јесте Грчка-Италија а друга за нас важна је Грчка-Македонија-Србија-Мађарска са краком из Србије за Републику Српску. Зато гасовод кроз Србију треба изградити сопственим средствима и борити се за могућност  да се ово оствари у блиској будућности. Овде ће сада и ЕУ ако жели да се снабдева јефтиним гасом морати да попусти али ће сада својим новцем морати да гради гасовод.

Наравно да то није исто као првозамишљени пројекат али ипак у оваквој ситуацији имали би смо могућност за гасификацију јужне и централне Србије,  за помоћ Републици Српској,  увек пуно складиште у Банатском Двору и добре односе са суседном Мађарском. Сигуран сам да бисмо као неку врсту компензације могли да испослујемо од Русије увек пуно складиште Банатски Двор, за шта ми сами немамо новца а гарантује нам енергетску сигурност.

Новац од транзита је, захваљујући Софији и Бриселу, неповратно изгубљен.

Други правац је кроз повећање трговинских односа са Русијом. Као што је Председник Русије Владимир Путин већ рекао, треба проширити листу српских производа који ће се наћи на повлашћеној бесцаринској листи. Ово су у Русији раније одбијали. Сада хоће да попусте и на неки начин компензују  Србији обуставу градње гасовода тј да покажу да цене храброст и доследност српске политике. Ту Србија треба да нађе свој интерес. Треба покушати да се испослују мало бољи услови при куповини гаса, пре свега у самој цени јер остале повољности већ имамо.

На овај начин ћемо компензовати велики део онога што смо изгубили. Ако буде паметне политике овако ћемо урадити. Наравно, остаје жал за још једном историјском пропуштеном приликом за развој Србије.

А  онима који се овоме радују могу само да поручим: чега се паметан стиди, будала се поноси.

 

др Стевица Деђански

Центар за развој међународне сарадње

 

Коришћене информације:

  1. „Руско-турски споразуми мењају однос снага у Европи и на блиском истоку” -Александар Донецкиј, Фонд стратешке културе
  2. „Русија ће морати да постане много искренија” – Роман Носиков, http://evroazija.info/roman-nosikov-rusija-ce-morati-da-postane-mnogo-iskrenija/
  3. „Значај отказивања јужног тока” – Александер Меркурис, www.stanjestvari.com
  4. „Јужни ток за Србију нови крвоток” – Стевица Деђански, http://crms.org.rs/juzni-tok-za-srbiju-novi-krvotok/
  5. „(Гео)политика цинизма” – Драгомир Анђелковић, магазин Печат
  6. „Ударац Европске уније против сопствених интереса” – http://crms.org.rs/udarac-evropske-unije-protiv-sopstvenih-interesa/
  7. „ЕУ треба да надокнади штету Србији због обуставе ЈТ” – Глас Русије
  8. „Крај ЈТ или геополитика је наша судбина” – Бранко Радун, http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=57149:-kaj-j-&catid=47:ekonomija&Itemid=38

 

Sorry, the comment form is closed at this time.