јан 152015
 
ЕУ је на прагу нових потреса. Подаци за децембар 2014. године забележили су пад индекса потрошачких цена у еврозони – први пут за последњих пет година. То значи пад куповне активности и дефлацију. А предстојећи ванредни парламентарни избори 25. јануара у Грчкој могу дати кризи политички импулс.

Водећи светски инвестотири држе у фокусу ЕЦБ – сведочи аналитичар финансијске компаније IG Markets Ltd у Лондону Стен Шаму. До краја јануара, руководилац Европске централне банке Марио Драги могао би да објави дугоочекивани план „квантитативног ублажавања“, који треба да испуни европску економију новцем за „покретање“ производне и пословне активности. Предвиђа се масовни откуп државних дужничких обвезница.

Ипак, да ли ће европски регулатор стићи на време или ће зона евра морати да се спасава већ у скраћеном формату? Предизборна анкетирања у Грчкој наговештавају невиђени успех леве радикалне коалиције СИРИЗА, која се залаже за повратак земље националној валути – драхми. Немачки недељник Шпигел, позивајући се на изворе у Берлину, већ је саопштио да је федерални канцелар Ангела Меркел, у случају победе СИРИЗА (која позива да се не плате рачуни ЕУ, ЕЦБ и ММФ), спремна да постави питање искључења Грчке из еврозоне. Иначе, по оценама немачких експерата, кредитори ће морати да отпишу до 50% страног дуга Грчке, који износи око 340 милијарди евра. У том случају, сама Немачка ће изгубити 40-50 милијарди евра.

Управо Грчка, последњих година, била је главни полигон антикризне стратегије Европске комисије и ЕЦБ. 2010. године ЕУ је издвојила Атини кредит у висини од 110 милијарди евра, а у наредне две године био је формиран нови пакет помоћи у укупној вредности од 130 милијарди евра. Поред тога, 2012. године Атини је већ био отписан значајни део суверног дуга. Ипак, у процентном односу спољни дуг Грчке наставио је да расте и до краја 2014. године премашио је 177% бруто националног производа. У септембру 2014. године ММФ, ЕЦБ и Европска комисија фактички су замрзле процес издвајања Грчкој нове транше кредита од 7 милијарди евра, позвавши се на нестабилну социјално-економску и политичку ситуацију у земљи.

Очигледно, да ЕУ и други кредитори Грчке треба или поново да отписују дугове, или да заиста размотре питање о сврсисходности чланства Атине у зони евра – истакао је у разговору за „Росију севодња“ експерт Европског института РАН Владислав Белов:

Постоје два могућа сценарија развоја догађаја. Први је очување Грчке у зони евра. Дати пут захтева од ЕУ нове битне финансијске трошкове, између осталог, за отписивање грчког дуга. Друга варијанта је ипак излазак Грчке из еврозоне, значајни пад животног стандарда у земљи и раст радикалних расположења.

2015. године Европа ће остати проблематичан регион – признаје лондонски лист Гардијан. Он је напоменуо да сложени избори чекају не само Грчку, већ и Шпанију. А поред тога, европским земљама је досадила политика штедње – указује Гардијан. О томе говори и бивши министар иностраних послова Немачке Јошка Фишер, који је 2015. годину назвао преломном за читаву ЕУ. У тим условима, лукава латинска изрека која позива да се одложе незгодни послови „до грчких календа“ (у грчком календару календа није било), добија за ЕУ претећи подтекст.

Извор: http://serbian.ruvr.ru/2015_01_14/Grchke-kalende-evrozone-3814/

 

Sorry, the comment form is closed at this time.