Geopolitička izdaja našeg režima

Geopolitička izdaja našeg režima

Geopolitička izdaja našeg režima

Borko Stefanović je čovek stvoren u antisrpskom NVO sektoru, i postavljen da završi ono što je Đelić rekao da vlast zna da se na zapadu od nje već godinu dana očekuje, tj. da preda Kosovo. Spominjem njega ne zato što je on bitan već upravo zato što je nebitan, a treba da u ime naše države razgovara o najbitnijoj stvari za nas.
To samo po sebi ima ozbiljne posledice. Kada strane države vide koga je naša država poslala da razgovara o pitanjima od vitalnog nacionalnog značaja, reaguju tako što: prijatelji dižu od nas ruke, a neprijatelji ih dižu da nas još snažnije udare. Srbija više nema nikoga da joj pomogne, a sa druge strane ima više nego ikada onih koji će aktivno da je komadaju te onih koji će da pripomognu u njenom cepanju.
Rusija naš najveći i jedini iskreni saveznik više ne može da razgovara sa nama o bilo čemu. Posle dolaska Vladimira Putina u Beograd otvorila se velika prilika da se naše pozicije ojačaju te da dobijemo još jaču podršku od prijateljske slovenske države. Strateško prijateljstvo je trebalo da se kruniše u junu ove godine, odlaskom predsednika Srbije u Moskvu i potpisivanjem strateškog sporazuma o saradnji. Kao što znamo do toga nije došlo.
Ponuđen nam je Ugovor o evropskoj  bezbednosti koji je apsolutno ignorisan od strane naših političkih elita. Centar za razvoj međunarodne saradnje je sa svoje strane pokušao da kao nacionalno odgovorna NVO nametne tu temu kao vrlo važnu i bitnu za Srbiju. Nažalost bezuspešno. Relevantni faktori u vlasti ignorisali su ruku koja je sa istoka ponuđena Srbiji, dok su paralelno radili na približavanju NATO-u. A to je militaristička organizacija čije su namere svakom zdravorazumskom čoveku više nego poznate.
I pored toga je Rusija – koja je kao saveznik Beograda najveće šamare u spoljnoj politici primila zbog naših vlasti koje su prošle godine u OUN podmuklo povukle svoju a prihvatile NATO rezoluciju, čime su faktički prodale Kosovo koje je Moskva branila – ostala na našoj strani. Ipak, kao zemlja od koje se ne želi uzeti ni kredit, kojoj se ne omogućava da otvori banku te moraju da kupuju austrijsku da bi ušli na naše tržište, kojoj se osporava jedina velika privatizacija u kojoj je učestvovala – ona  više neće razgovarati sa nama jer naprosto nema sa kime.
To će pogotovo doći do izražaja posle pobede Putina na sledećim izborima, sa svojim nacionalnim programom. Putin nam je ponudio sve a mi smo uzeli ništa. Verovatno mislite da je to nemoguće, jer Rusi ovde imaju svoje interese. To je tačno ali će o njima razgovarati sa Nemačkom. Ako ne verujete sačekajte rezultate posete Angele Merkel Beogradu. Aktuelna vlast je dovela do toga da o svojim interesima u vezi sa Srbijom Rusi neće pričati sa Srbima, bar ne onima koji danas predstavljaju režim ili moguću alternativu. Ili možda će pričati ali o kulturi, sportu i dobrim odnosima i to je to.

No, to nije ništa novo. Novo je samo to da će na takav način početi da se ophode sa nama i Rusi. Amerikanci već odavno ne razgovaraju sa Srbijom kao državom. Oni već odavno imaju druge partnere sa kojima rešavaju „srpsko pitanje“. Imaju Tačija, Zukorlića, Mila, NVO … Imaju i DS a ako sa njim u celini nisu zadovoljni imaju ponaosob Pajtića, Đilasa i Šutanovca. Imaju i Čedu i Čanka, ali i Tomu i Vučića. Takođe, ostvarili su svoj plan koji je podrazumevao svođenje ozbiljnih stranaka kao što su SRS i DSS na (zajedno) sa manje od 20% glasova birača.

No, Rusija i dalje ne želi da počne da se ponaša prema Srbima kao što to rade oni koji iznuđuju zadovoljavanje svojih interesa. Ali vlast će je i na to prisiliti. U narednom periodu očekuju dve stvari. Otvoren napad Beograda na Rusiju jer su nas Rusi navodno izdali, pokrali (NIS), nudili skup kredit, pokušali da uvuku u vojne organizacije (ODKB), nametali UEB … Druga stvar će biti otvoreni pojačani evrofanatizam tipa ili EU ili kraj države Srbije oličen u rečenici EU nema alternativu.
Sve ovo me navodi na jednu smelu konstataciju koju ću izložiti a potom pojasniti. Naime, jedina šansa za Srbiju jesu sledeći izbori i obrazovanje vlade DS-SNS. Zašto?
Zato što će se onda videti da su svi oni na jednoj, i to antisrpskoj strani. Jer će se onda svi građani koji su nacionalno svesni osvestiti i videti da takva vrsta politike mora da se promeni. Zato što će to dati šansu da se u Srbiji nešto promeni. Ako nisam u pravu onda je opet ta vlada dobra jer će se razići na razlikama koje su nepremostive, a to je Kosovo i Metohija, Vojvodina, Raška oblast. A ako jesam u pravu onda će se oko svega dogovoriti, tj. biće im rečeno šta da rade….
I u jednoj i u drugoj situaciji znaćemo na čemu smo. I mi i naši prijatelji u svetu. Znaće i oni, kao i mi, da li treba da razgovaraju sa nama ili sa Nemcima o nama, a mi da li i za koga da glasamo u cilju sprečavanja propadanja države i naroda koji traje već čitavu deceniju.
U slučaju obrazovanja ovakve vlade za bolje dane morali bi da pričekamo. Ali nema druge, moramo. Utešno je da ovakva, ali i bilo koja druga vlada, zbog nagomilanih problema, plus sve goreg života, ne bi i neće trajati više od dve godine. Možda je to mnogo ali očigledno moramo da izdržimo. Dugo smo trpeli, moramo još malo.
Na predstojećim izborima u Srbiji odlučivaće se mnogo. Ali, ipak, moramo da shvatimo ove izbore kao polufinale. Moramo da izdržimo do finala. Ono dolazi kasnije.

Imaćemo nekoliko kolona koje su iste. Prva je DS, SPS i SPO. Druga, verovatno, LSV, LDP i G17. Treća Rasim i Bogata Srbija, a četvrta SNS, Velja i Bogoljub Karić. To su glasovi koji idu u jednom smeru.

I imaćemo dve kontra linije. Jednu koju čini SRS, kojoj će satanizacijom koju smo već viđali, medijskom blokadom i malim grupicama koje će se pojaviti na političkom nebu – obarati rejting. I drugu koju predstavlja DSS, kojoj će organizacije kao Dveri i još po neka slična po zadatku kidati glasove, odnosno kojoj će fabrikovati razne afere.
Cilj je da se na bilo koji način prave opozicione stranke neutrališu. Dve spomenute stranke imaju trenutno zajedno 15 do 20% glasova. Moramo im pomoći da se izbore za 30%. Jer samo u tom slučaju će vlada DS-SNS biti sigurna i neizbežna, i samo u tom slučaju znaćemo i mi i naši prijatelji sa kim i na koga da igramo. Tada ćemo se spremati za finale i tada će Srbija imati šansu da bira otvoreno. Mora nam biti još gore da bi nam bilo bolje!
Zato svi slobodno misleći ljudi koji ovo uviđaju, svi oni koji vide propast u koju smo zapali, moramo da se pokrenemo, pomognemo i izdržimo. U svakoj drugoj situaciji ostaje nam da i mi pričamo o našoj sudbini sa Nemcima. Neće to činiti samo Rusi ili neko drugi već i mi sami.

doc.dr Stevica Deđanski je Predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje

Unesite reč za pretragu