феб 132013
 

Српски државни врх нада се – или нам бар каже да се нада –  да ће уз помоћ ЕУ дође до целовитог и одрживог решења косовског питања. Паралелно, кључни људи у Влади истичу да је за Србију најбитније да добије датум за почетак преговора о уласку у Европску Унију, пошто то „отвара пут новим улагањима и бољем животу грађана Србије“. Да ли је све то тако? Мислим да није, али кренимо редом! 

ЛУДЕ НАДЕ

Када је реч о Косову и Метохији власт наглашава да ће се – у контексту политике давања приоритета евро-интеграцијама – „трудити да добије највише, а изгуби најмање што је могуће“. Трудиће се – дакле – да, колико је то могуће, сачува српске фактичке и формалне позиције на КиМ-у, али да при томе не иритира Брисел. Јер, како се у врху власти мисли, не само да су „ЕУ интеграције нужни услов за нашу бољу економску будућност“, већ је и „Брисел фактором стабилности на Косову и Метохији“.

Такав приступ је потпуно погрешан! И да опстанак ЕУ у садашњем виду није под знаком питања (а јесте), те да је спремна да прима нове чланице (што сада сигурно није, шта год нам наговештавала) а којим случајем има потребне фондове за њихов убрзани развој (а нема их)  – речено не би стајало. Такође, и да нам се нуди повољан аранжман у вези са положајем наше сецесионистичке покрајине – не би било мудро третирати Запад као гарант поштовања постигнутих споразума са Приштином. На страну то што је оно нам се лажно представља као до сада усвојен пакет „компромисних решења“ за нас заправо јако лоше.

ГАЖЕЊЕ „КОМПРОМИСА“

Да замислимо да није тако, тј. да нам се нуди прихватљиво решење за Косово и Метохију, те да нам је Брисел недвосмислено обећао брзо чланство у ЕУ и економски просперитет – све би поново било у домену народне изреке: „обећање лудом радовање“.

Да смо којим случајем постигли, у садашњим могућностима добро „компромисно“ решење са Приштином, то би било решење на кратак рок, ако Србија нема реалну могућност да стане иза њега. Ослоњена на евроатлантске гаранције српски ентитет на КиМ или било шта друго, у неком моменту би се урушио као кула од карата. Још лакше ће се то десити са неком српском аутономијом унутар косовске квазидржаве.

Исто важи и за чланство у Унији и европску економску помоћ. Да им требамо већ би нас примили, а ако то раде у својству награде за некакве наше уступке, чим их испунимо обећање ће бити заборављено! Не говорим то емотивно, нити неосновано. Бриселу и Вашингтону није рационално веровати. Бројни примери из новије прошлости сведоче да је тако. Ево једног, и то у глобалним размерама много значајнијег од нашег случаја. Иако се ради о судбини државе сличне величине као што је и Србија, у њега је директно умешан читав низ великих сила а ради с о својеврсном нуклеарном аранжману. На том примеру се лепо види преварантски карактер оних на чија обећања се официјелни Београд ослања!

ИСПРАЗНИ МЕМОРАНДУМ

У совјетско доба, Белорусија је била једна од области са највећом концентрацијом класичног и нуклеарног наоружања. На западним границама СССР-а – као стратешка резерва трупама које су се налазиле у Источној Немачкој, у зони директног додира са снагама НАТО-а – налазио се велики совјетски војни контингент, опремљен најсавременијим оружјем. Уз 250 хиљада војника и десетак хиљада тенкова, транспортера и артиљеријских оруђа, на територији Белорусије налазиле су се и 72 стратешке ракете са нуклеарним бојевим главама, као и бројно тактичко нуклеарно наоружање.

Белорусија је у време распада Совјетског Савеза прихватила да се одрекне нуклеарног арсенала, и да он прво на њеној територији пређе под контролу Руске Федерације, а потом и да буде дислоциран са територије републике (то се до 1996. године десило и са интерконтиненталним ракетама СС-25). То је био у првом реду у интересу Запада, заинтересованог за то да буде смањен број нуклеарних центара моћи, а не толико Русије која је и тако имала огромне потенцијале те врсте. У контексту тога, у Будимпешти је 1994. године потписан „Меморандум о гаранцијама безбедности у вези са приступањем Белорусије уговору о неширењу нуклеарног оружја“. Њега је са белоруске стране потписао председник те државе, Александар Лукашенко. Други потписници били су тадашњи лидери три велике силе:: председник Русије – Борис Јељцин, премијер Велике Британије – Џон Мејџор, председник САД – Вилијам Клинтон.

Поменуте државе од глобалног утицаја обавезале су се, не само да никада неће окренути своје оружје против Белорусије, односно угрозити њен суверенитет и територијални интегритет – већ и да ће се „уздржати од економских санкција, мотивисаних тиме да принуде Белорусију да се подреди њиховим интересима “!

ГЛОБАЛНИ ПРЕВАРАНТИ

И шта се десило упркос таквим гаранцијама првог реда? Запад не само што је увео читав низ нелегалних санкција (без такве одлуке ОУН) Белорусији, већ су неки евроатлантски чиниоци покушали и да изазову „наранџасту револуцију“ у тој земљи, чији председник им – због економско-социјалне политике која има у виду интересе грађана те државе а не потребе страних мултинационалних компанија и шпекулантског капитала, те геополитичке оријентације на Русију – није по вољи. О свакодневном мешању у унутрашње ствари Белорусије, пружањем финансијске и пропагандне логистике политичким снагама које су по вољи Запада – нема потребе ни да говоримо. То је тек шала према другим наведеним облицима угрожавања суверенитета Белорусије и гажења прворазредног међународног документа.

А ако Велика Британија и САД тако поступају у случају када су се обавезале на другачији модел понашања Меморандумом који су лично потписали њихови лидери – и уз то се због тога директно конфронтирају са моћном Русијом – шта ће тек бити са Србијом са којом преговарају помоћници њихових другоразредних функционера? На страну и то што смо ми, без обзира на међусобну блискост, много мање у сфери интереса Русије и ефективног домета њене моћи. Отуда, обећања дата нама могу да поштују и мање од оних пружених Белорусији.

СУВ БАРУТ И ОШТАР МАЧ

ЕУ нам ништа добро не нуди ни када се ради о економском просперитету, ни цивилизацијском напретку (осим ако неко хомосексуализацију друштва не доживљава као синоним за прогрес), а камоли очувању Косова и Метохије и заштити тамошњих Срба. Гаранције Брисела ма које врсте не вреде ни, како наш народ каже, колико „пола луле дувана“. ЕУ није ништа друго до цивилно крило НАТО-а, а на наведеном примеру односа његових кључних акционара – САД и В. Британије – видимо колико вреди њихова реч! Тачније, подсећамо се онога што и тако знамо.

Наш велики државник и дипломата са краја 19. и почетка 20. века, Милован Миловановић, наглашавао је да су једине озбиљне међународне гаранције поседовање оштрог мача и сувог барута. Нажалост, ми све то више немамо, али и поред тога отмичари нашег Косова нису у стању сами да обаве посао. Свет се ипак довољно променио од 1999. године, да бар у Европи више не могу да раде баш све што пожеле. Зато од наших власти траже да им олакшају пројекат окончања отмице Косова, обећавајући им да ће обезбедити сигурну егзистенцију српској заједници на КиМ а Србији пут у ЕУ.

САМО ЧВРСТ СТАВ ЧУВА ДРЖАВУ

Неће урадити ни једно, ни друго. Зато прекинимо да попуштамо и заузмимо много чвршћи став. Пре ће тако, показавши да држи до себе, Србија привући страни капитал и бити прихваћена као озбиљан партнер од стране ЕУ, него савијањем главе. Разуме се, тако једино може да сачува макар минимум српских интереса на Косову и Метохији. А и наше политичаре, жељне међународне афирмације, једино тада ће почети да поштују. Док год се утркују у исказивању кооперативности, само привлаче презир.
Ко све то још није схватио, надам се да ће му помоћи инспиративно белоруско искуство. Наравно, под условом да жели да размишља национално одговорно. Но, јасно је да и у садашњој власти има много оних који не сматрају да је очување суверенитета и државне територије наш прворазредни интерес. Разне ђинђуве су ефемерне, оно што је битно то су нација и снажна држава. Само у оквиру тих координата биће боље и појединцима. Без њих они ће бити остављени на милост и немилост западних силника, који потлаченим људима никада и нигде нису донели срећу!

Мр Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ

извршни директор Центра за развој међународне сарадње

Sorry, the comment form is closed at this time.