Dragomir Anđelković: Kineski rulet

Dragomir Anđelković: Kineski rulet

Dragomir Anđelković: Kineski rulet

Nama dobro znani Džordž Soroš ustvrdio je ovih dana da „postoji ozbiljna opasnost da će Kina stvoriti politički i vojni savez sa Rusijom, zbog čega je pretnja od novog svetskog rata realna“. Razume se između Vašingtona i njegovih saveznika sa jedne strane i, na drugoj liniji „vatre“, pomenute dve velesile. A na pragu velikog rata se nalazimo jer, kako američki milijarder tvrdi, inicijalni sukob između sve snažnije i ambicijoznije Kine i nekog od američkih pacifičkih saveznika (najverovatnije Japana), lako može da se pretvori u globalni rat.

IGRE POMAHNITALOSTI Soroš je u nečemu u pravu ali grubo manipuliše sa prebacivanjem krivice za mogući Treći svetski rat na druge (a i predimenzionira pretnje o čemu ćemo kasnije). Znamo da se svet ka velikom ratu gura pre svega zbog evroatlantskog ekspanzionizma čiji je on jedan od ideologa i finansijera. Kao i druge sile sa makro-okupacionim pretenzijama i SAD sa svojim saveznicima i vazalima nameravale su da svet pokore tiho, bez velikih lomova, ali planovi su im se zbog brzog oporavka moći i samopouzdanja Rusije izvitoperili.

Sada je pomahnitali evroatlantski voz – pokretan silom inercije, interesa i ideološkog slepila – teško zaustaviti (ili se bar trudi da tako izgleda). Otuda preti da i svoje putnike, i ostataka sveta, povuče u opaku ratnu provaliju. To Soroš nastoji da prikrije apstraktnim pričama o mogućim ratnim posledicama narasle moći Kine. Daje donekle racionalna objašnjenja za pojedine fenomene ali mistifikuje ili iskrivljuje suštinu stvari, što je stari recept domaćih i stranih soroševaca. Kako bi drugačije i mogao da postupa njihov patrijarh?

EMANCIPACIJA KINE Kako Soroš tačno primećuje – da se tom delu njegovih aktuelnih priča vratio – ne samo što je vojna potrošnje Kine u ozbiljnom porastu, već se njena privreda sve više orijentiše ka domaćem tržištu (a ne kao ranije primarno na izvoz), što za SAD predstavlja opasnost. Kinezi dobro shvataju da bi bez toga uvek ostali zapadni privezak. Nema snažnih država bez jakog unutrašnjeg tržišta i orijentacije na sopstvene potrebe i potrebe „kolonija“ (našta se nadovezuje poželjan dalji izvoz), a Kina je na osnovu jeftine radne snage (uz sve ostalo što se podrazumeva da bi ona dala efekte) već postigla veliki ekonomski rast u kratkom razdoblju. Sada, na temelju već postignutog, može da prihvati izvestan pad stopa rasta kako bi akcenat prebacila sa kvantiteta na kvalitet i prestala da bude američka prekomorska fabrika a postala uistinu globalna privredna i vojno-politička sila.

Ma koliko Kina ekonomski jačala dok je njen koncept razvoja bio takav da je umnogome prihvatala da bude u američkoj senci, tj. šrafciger pogon SAD, Vašington se nije previše brinuo. Polazio je od toga da Kina, uhvaćena u mrežu zavisnosti, neće reskirati svoju dobrobit povlačenjem riskantnih (geo)političkih poteza, odnosno da će se kineske elita sve više nekritički vesternizovati i pristati da kao i mnoge druge bude periferni deo evroatlantskog kartela moći. Međutim, Kina je krenula drugim putem. Otpočela je njena ubrzana ekonomska emancipacija koja joj omogućava da uspešno funkcioniše i u uslovima sukoba sa SAD, te da uporedo sa tim demonstrira spremnosti da se i na vojno-političkim polju suprotstavi američkoj hegemoniji. U pacifičkom regionu – ali i na nekim drugim prostorima kao što su afrički (slučaj Sudana gde nije došlo do američke agresije zbog energičnog stava Kine) ili delimično bliskoistočni (kinesko-iransko-rusko pariranje SAD u Siriji) – Kina je već pokazala ili pokazuje ojačale mišiće.

RUSKI FAKTOR Uz to, kao bitan preduslov za sve rečeno, došlo je do suštinskog neuspeha (uz manje bitne uspehe) evroatlantskog narandžastog pohoda na Istok (čija personifikacija je Soroš). Evroatlantski centri moći su do dolaska Putina na vlast i tokom prvih godina njegove vladavine očekivali da će Rusija samoživošću svoje ekonomske i političke elite sukcesivno pristati da bude svedena na polukoloniju Zapada. Kada je postalo jasno da toga neće biti, otpočeli su narandžasti udari u ruskom okruženju, sa namerom da se u pogodnom trenutku isti scenario realizuje i u do tada opkoljenoj i demoralisanoj Rusiji.

Ta strategija se izjalovila a Ruska Federacija je u nekoliko faza – od kavkaskih zbivanja 2008. do odupiranja zapadnoj okupaciji Ukrajine putem državnog udara izvedenog od strane soroševske „pete kolone“ početkom 2014. – direktno, sa svim svojim ogromnim vojnim potencijalom, stala na crtu evroatlantskim agresorima. Tako, umesto da Kina – koja je krajnja meta zapadnih neokolonijalista – ostane sama i pritisnuta sa svih strana, ona je i dalje zaštićena ruskim bedemom, odnosno ima mogućnost da sa svojim narastajućim potencijalom gradi savez sa u ovom trenutku vojno još moćnijom Rusijom (ali bez eksplozivnih razvojnih kapaciteta koje Kina ima).

BIZNIS I SILA Amerika se ježi pred vizijom istinskog saveza svoje najveće konkurentske sile današnjice (Rusije) i sile koja je već sada – kada se radi o ukupnom BDP-u prema paritetu kupovne moći – ekonomski na nivou SAD a uskoro će je u tom pogledu preteći dok će je za koju deceniju i vojno sustići. To je Kina, koja je dobila ruski most i zaklon ka sigurnoj budućnosti, umesto da Rusija bude pokorena od strane Zapada i tako pasivizirana u njegovom očekivanom sudarom sa Kinom.

Strateški Amerika je već nadigrana, ali ona se tek tako neće pomiriti sa gubitkom globalne dominacije koja je neminovna ako se stvari budu odvijale u skladu sa nedvosmislenim trendovima. Kina je iz dana u dan sve veći konkurent Zapadu kada se radi o trci za potrebne energente i sirovine, odnosno izvozna tržišta. Šta će tek biti sutra kada se uz kineske poslovne ljude širom sveta pojave i kineski nosači aviona, baze i drugi vojno-politički elementi u mozaiku globalne moći? Zapad i sada jedva održava paritet a šta će biti kada izgubi status u mnogim delovima sveta nedodirljivog nasilnika? A sa Rusijom su stvari otišle predaleko na štetu hidre čija glava je Vašington.

RUSKO-KINESKI ZID Činjenica je da su u Moskvi dugo bili podjednako jaki strahovi od buduće moći kineskog suseda, kao i oni od aktuelne evroatlantske ekspanzije na Istok. Sada je Rusija, agresivnošću Zapada, uterana u rov i dok god ne vidi da je on ozbiljno oslabio neće prihvatiti da radi neizvesne budućnosti pristane na još neizvesniju sadašnjost (koja proizlazi iz normalizacije odnosa sa SAD i drugim evroatlantskim silama na način koji bi njima ostavio odrešene ruke za razračunavanje sa Kinom). Ako Zapad na nju u narednim godinama pa i decenijama udari, naići će na makar indirektan rusko-kineski blok.

Uostalom, on i danas na sličan način postoji kada je Rusija ugrožena. Kina je našla način da joj priskoči u pomoć i to je jedan od razloga što zapadna taktika rušenja cena nafte i raznih drugih vidova udara na rusku ekonomiju – ne daje prevelike rezultate. Od stava Kine umnogome je zavisilo da li će ruski brod, suočen sa opasnom olujom koja je počela opasno da ga ugrožava krajem prošle godine, doživeti ozbiljna oštećenja. To se nije desilo i Rusija je ostala u ratnom sedlu, a Kina je dobila potrebno vreme za puno jačanje i pouzdanog saveznika u narednim godinama.

LEŠINARSKE KOMBINACIJE Soroš dobro uviđa kuda to SAD i saveznike te sile vodi. Zato govori o mogućem svetskom ratu. Jedino je propustio da kaže, to da ponovim, da do njega može da dođe samo ako Amerika – sila u opadanju čija strategija odlučnog preokreta, simbolički nalik Hitlerovoj ofanzivi kod Kurska sredinom 1943. godine, nije dala željeni rezultat – očajnički krene putem istinskog velikog globalnog rata. Drugim rečima ako se – kako Sjedinjene Američke Države ne bi dočekale da putem indirektnog (hladnoratovskog) ekonomsko-geopolitičkog doživi svoj maj 1945 – odluče za strateški sukob sa Rusijom i Kinom.

Mada, znajući ko je Soroš i kakav mu je propagandno-manipulativni zadatak, ne treba zanemariti i drugu, verovatniju, mogućnost od one koja proizlazi i njegovog naizgled selektivno-analitičkog ukazivanja na opasnost koja svetu preti (uz izvrtanje ko zapravo nju generiše). Radi se, ipak mislim, o tome da on samo plaši svet, odnosno priprema teren za kompromis koji bi Vašington ponudio Kini, sili u dolasku, i Rusiji, sili koja je potvrdila svoj superstatus. Samozvani zapadni gospodari sveta su licemeri i lešinari. Oni se rukovode parafrazom naše narodne izreke: „Nema ’leba bez motike“. U njihovoj interpretaciji ona glasi: „Za nas sve bez muke“.

SRPSKA REFLEKSIJA Treći svetski rat bi ozbiljno ugrozio pa dugoročno i uništio i sam vrh evroatlantske elite. Zato ona svet ka njemu gura ne da bi ga dotle i dogurala, već kako bi ga uplašila i izdejstvovali za sebe ustupke koji bi zapadnom bloku obezbedili bar deobu sfera dominacije sa Kinom i Rusijom te tako, uz podelu pozicije, opstanak na vrhu. Uveren sam i da Moskva i Peking to shvataju te neće nasesti. Zapad će, ako mu se da mogućnost da dobije garantovani paket globalnih akcija i tako potencijal da veštački sačuva tek nešto oslabljenu poziciju i onda kada je logično da uveliko gubi globalnu trku, u pogodnom momentu ponovo udariti.

Vuk dlaku menja ali ne i ćud. Zato je bitno igrati žestoko, dok se zapadne sile dovoljno ne oslabe i demorališu da sa njima ponaosob ili pak njihovim blokom u celini (što je lošije) mogu da se prave ozbiljne kombinacije. A što se Trećeg svetskog rata tiče, ne treba da oko toga imamo dilemu, svi dobro znaju da nuklearna batina ima dva kraja i da se niko od nje neće spasti. Pa ko je lud nek izvoli. Oni čije je Soroš zaštitno lice to nisu (samo su beskrupulozni) pa tri puta mere kada su i oni ugroženi. Toliko o njegovim kalkulacijama sa Trećim svetskim ratom, a kada se radi o nama i sve rečeno o neminovnom opadanju moći Zapada nek nama posluži da još jednom razmislimo vredi li robovati evrointegracijama tj. sumanuto, po cenu samožrtvovanja, juriti u brod koji već uveliko tone? Da li nas gro naše političke elite tamo vodi zbog svoje nezrelosti i sitnih interesa ili radi nas? Mislim da je odgovor jasan samo ako se okolnosti realno sagledaju. I nek nas ne plaši to što Zapad, pogotovo na Balkanu, još deluje nedodirljivo. Neće još predugo biti tako ni u našem regionu!

Izvor: Pečat

 

Unesite reč za pretragu