нов 252015
 
  1. Господине Деђански, чини се да је Србија последње уточиште против антируске политике у Европи. Брисел и европске владе грубо критикују Београд због проруске политике. Зашто Србија данас није про-ЕУ?
    interview-dedjanski_Page_1

Србија се заиста налази у тешкој ситуацији. Можемо ми да као један део неозбиљних, данас опозиционих, политичара и разних аналитичара да говоримо о једноставним решењима. Они кажу да једноставно требамо да прекинемо пут у ЕУ и да се окренемо Русији. И још кажу да данас Србија ради против Русије. Говорим овде о онима који се у јавности представаљају као „про руски“ и „ анти ЕУ „. На жалост они су оваквим својим понашањем и наступима на истом задатку као и они који не желе добро Србији и Русији и нашим међусобним односима.

Београд данас игра једну веома тешку игру одржавања баланса између свог ЕУ пута и Русије. Иако лично нисам поборник уласка у ЕУ и мишљења сам да никада тамо нећемо бити, а највероватније и да она у скоријој будућности неће постојати, чињеница је да ми морамо да идемо тим путем да бисмо избегли све могуће проблеме и притиске. Ако је неко имао искуства конфронтације са западом то смо ми и немамо снаге за то. Оставимо да велика геополитичка питања и уређења света раде велике силе. Али истовремено морамо пазити на наше интересе а то је сарадња и најближи могући односи са Русијом као нама најпријатељскијом светском силом која нам је кроз историју једина помагала као и данас када је у питању Косово и Метохија, Република Српска и многе друге ствари. Али имати такве односе да им се не окачимо на леђа па да поред својих проблема, треба да решавају и наше а које можемо сами.

Ово је одговор на Ваше питање. Србија иде путем који је у овом тренутку једино могућ али врло пажљиво брине о својим односима са једином братском и пријатељском силом на свету Русијом. Ако би било другачије, ниједна Влада у Србији не би имала мандат за тако нешто.  

  1. Ако би се Србија придружила санкцијама против Русије, шта би то значило за српску економију?

 

Део одговора на ово питање сам одговорио кроз прошло, бар што се тиче геополитичког погледа. Могу само да кажем још једну конкретну ствар. Сигуран сам без икакве сумње да Србија неће никада увести санкције Русији. Ако би то ипак урадила, врло брзо би имала народ на улици и пад владе.

Конкретно када говоримо о економији могу да кажем да би увођење санкција имало катастрофалне последице по српску економију. Погледајте само колико проблема имају компаније једне моћне Немачке па замислите проблеме које би имала Србија. Највећи део воћа, поврћа, меса и млека продајемо Русији. И многе друге ствари да их сада не набрајам. Многе фирме западних земаља које су отвориле погоне овде, урадиле су то пре свега због специјалног уговора о бесцаринској трговни Србије и Русије што је велики поклон Русије нама који ми не користимо чак колико би могло али ипак користимо. Увођењем снакција изгубили бимо те привилегије и оставили раднике на улици а пољопривреднике у безнађу јер не би знали шта да раде са својим производима.

 

  1. Део српске политичке елите и бриселскo руководство желе да виде Србију пре или касније у ЕУ. Шта би тим српским политичарима могла да донесе таква политика?

 

Поновићу моје лично мишљење да ми никада нећемо бити део ЕУ. Бар не у оваквом облику. Али исто тако сам сигуран да ћемо у наредних 10-ак година бити гурани у том правцу. Ми морамо, ако смо паметни, да искористимо оно што је добро на том путу. То је усклађивање наше регулативе са европском по разним основама, што ће допринети смањењу корупције. Требамо усвајати све оно што је добро за привреду да бисмо постали конкуренти и пожељни за инвестиције. Дакле има много добрих ствари које можемо добити на том путу али морамо пазити да сачувамо своје националне интересе, територију и односе са Русијом. Ниједна друга земља сем Србије није имала задатак да се зарад уласка у ЕУ одрекне дела своје територије.

 

  1. Какав је став јавног мњења у Србији о прикључењу ЕУ?

 

Јавно мишљење је веома подељено али ипак можемо рећи да је негативно. Ипак после 15 година медијске кампање и приказивања ЕУ као обећаног раја, више од пола грађана се негативно изражава о ЕУ. Ту је много допринела сама ЕУ понижавајући Србију покушајем отимања делова територије Србије и стално новим и новим условима и условљавањима. С друге стране види се на пример Румунија и Бугарска које и поред деценије санкција и бомбардовања Србије и даље су далеко испод нас као економија и као демократско друштво. Са корупцијом и криминалом на афричком нивоу, са разореном привредом и пољопривредом. Али они су у ЕУ а Србији се стално изнова испостављају рачуни које Србија не може да плати, чак и да хоће. То народ види и схвата да је обећани рај лаж и зато су против тога, свакога дана све више.

 

  1. Србија је претрпела многе губитке у својој недавној прошлости: Косово је окупирано и претворено у „независну“ републику, српски политичари присиљени су да се извињавају због тзв. „сребреничког масакра“. Како се све то одразило на Србију?

 

Овакви кораци нама показују један неискрени однос запада према Србији. Упростио бих то тако што бих рекао да се од Србије очекује да у сваком моменту, било када испуњава услове које јој постави запад. Увек и на своју штету. Да дају своје територије, да забораве да смо једини доживели геноцид у Европи после Другог светског рата када је пола милиона српских избелица протерано из ново усташке творевине Хрватске која је сада члан ЕУ. Као што сам већ раније рекао, морамо ићи овим путем у овом моменту јер немамо избора али чекати прилику када се промене геополитчке околности да обезбедимо за нас боље позиције. Оно што данас ради Влада Србије је добро ако она то ради искрено, што се за никога не може гарантовати засигурно. То је по мени једино што можемо а то је куповина времена. Што дуже одржавати баланс и покушати што мање игубити за то време. У Србији опозиција тренутно не постоји па је и то проблем. Када кажем опозиција мислим на релеванте чиниоце који могу нешто да промене на боље. Са једне стране су прозападни јуришници ДС,ЛДП и њихови сателити који би дали све што се од њих тражи и уништили Србију. Са друге стране су нереални националисти СРС,ДСС и мали сателити који не би дали ништа и онда би им све било одузето. Дакле на истом су задатку. Док се не створи нека нова опозиција која схвата ове односе у свету, овај пут данас је једини могућ ради останка Србије. Свешћу га у једној реченици а то је: ићи ка ЕУ, чувати територије и Републику Српску и имати најбоље могуће односе са Русијом без увођења санкција. То су црвене линије које Србија не сме прећи. По сваку цену. Надам се да ћемо у наредном периоду имати мало више разумевања и од стране Немачке државе која нам, у најмању руку, није наклоњена.   

 

 

 

Проф др Стевица Деђански председник је Центра за развој међународне сарадње. Предаје на Факултету за пословне студије Универзитета Џон Незбит на предметима из уже научне области економија. Објавио преко 40 радова из области економије код нас и иностранству и више десетина текстова из области безбедности, енергетике и геополитике. Учесник великог броја међународних скупова у Србији, Русији, Италији, Црној гори, Бугарској, Македонији, Мађарској и БиХ. Био је посланик у неколико манадата у Парламенту Републике Србије и Аутономне покрајине Војводине.

 

Sorry, the comment form is closed at this time.