дец 042014
 

Не смеју се поистовећивати случајеви Крима и Косова које је отворило простор за промене граница у свету и охрабривање сецесионистичких покрета, речено је на дебати „Од Косова до Крима: једностраности и манипулације у вези са правом на самоопредељење“.

Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин навео је четири разлога због чега не треба поистовећивати ова два случаја, а под првим сматра то што Косово никад није имало своју државност, док Крим, како је навео, има „традицију државности од XВ века“.

Крим је, како је рекао, ушао у састав руског царства у XВИИИ веку, а „незаконито“ је предат Украјини 1954. године.

– Хрушчов је предао Крим без икакве процедуре предвиђене Уставом, то је била само одлука Председништва бившег СССР-а“, рекао је Чепурин.

Други разлог који разликује Косово и Крим је то што, како је навео, албанско становништво на Косову није искористило све процедуре у оквиру државе Србије за остваривање права на самоопредељење, док је становништво Крима учинило то путем референдума.

– У Украјини је изведен државни удар и предузети су једнострани кораци за смањивање аутономије Крима – рекао је амбасадор и додао да је у случају Косова било „утицаја спољног фактора“, док на Криму није било страног војног мешања.

Чепурин је навео и последњи разлог који разликује ова два случаја, а то је што је Косово „у складу са свим важећим медјународним документима део Србије – на првом месту резолуција Савета Безбедности УН 1244, док за Крим не постоји ниједан правнообавезујући документ“.

Председник Центра за развој медународне сарадње Стевица Деђански оценио је да је „смешно и трагикомично повлачити паралелу измедју Косова и Крима.

– Косово је могло у време бивших власти да се изјашњава, учествује на изборима, али је албанско становништво то одбило, желели су само да се отцепе и нанесу шету српском народу – рекао је Деђански.

Председник Форума за одговорну политику Бранко Радун рекао је да је Косово отворило простор да се промене границе и на другим местима у свету иако су многи сматрали да је реч о засебном случају.

– Косово је било неопходно великим силима за контролу путева који воде преко Балкана – рекао је Радун говорећи о значају геостратешког положаја овог дела Европе.

На дебати је било речи и о замрзавању пројекта гасовода Јужни ток, а учесници су се сагласили да се наша земља сада налази у тешком положају због те одлуке.
Радун је оценио да је решавање тог питања уско везано са решењем за украјинску кризу и у ком смеру ће ствари да се развијају у скоријој будућности.

– Позиција Србије је врло тешка и осетљива, блокада Јужног тока је много значајнија него што се чини – рекао је Радун.

Аналитичар Драгомир Анђелковић оценио је да је изјава руског председника Владимира Путина да се Русија повлачи из пројекта заправо „позив европским земљама да почну да се боре за своје интересе“.

– Русија је само констатовала чињеницу да је неко други забранио гасовод – рекао је Анђелковић, који је такође сагласан да се наша земља сада нашла у веома тешком положају.

Sorry, the comment form is closed at this time.