сеп 252014
 

Спољнополитичка делегација предвођена премијером Вучићем била је у Немачкој и ту посету су медији оценили као изузетно значајну. Но, били смо сведоци бројних путовања и сусрета који су наши политичари имали у последњих десетак година, а које су исто тако биле промовисане као „преломне“ или „историјске“ а да се после тога готово ништа није конкретно десило.

Тресла се медијска гора, а родио се мали миш – резултат. Но, овај пут имамо разлога да поверујемо да је реч о посети која ће, сва је прилика, довести до значајних промена и резултата.

Вест да ће Србија добити од Немачке 140 милиона евра преко донација и нискокаматних кредита, као и вест да ће се за Србију и регион отворити предприступни фондови су само врх леденог брега промене односа Берлина према Београду. Откуд та изненадна симпатија и емпатија Немаца према Србима кад смо и у даљој или ближој историји били на њиховом нишану? Да ли је Вучић можда шармирао Меркелову? Иако верујемо да је фактор личног односа значајан у историји политике, ипак смо сигурни да је фрау Ангела политичар који размишља врло хладно и прецизно. Дакле – интереси су се поклопили.

Наиме, Немачка жели да одржи колико је то могуће изузетно јаке привредне везе са Русијом и верује да јој у томе може помоћи и Србија, која има добре односе са Москвом. Немачка је притискана од САД и проамеричког лобија у ЕУ да појача санкције Русији што би за њену привреду у глобалној рецесији било ако не погубно, а оно сигурно изузетно штетно. Економска кооперација привредно комплементарне Русије и Немачке се мери у стотинама милијарди и њен прекид ни за Русију не би био добар, но Немачкој би могао доћи главе. Немачка ће се трудити да што могуће мање прихвата и у пракси спроводи санкције према Русији и да је што мање погоде руске контрасанкције.

У том погледу јој може бити корисна и Србија, која има статус „најповлашћеније нације“ на руском тржишту, а са међусобним санкцијама између САД, ЕУ са једне и Русије са друге стране тај се статус сада претвара у српску стратешку предност. Све је то наравно последица и историјске блискости два народа, али још више тренутне неутралне и несврстане позиције Србије у односу на несретни украјински грађански рат. Наш конструктиван однос према Русији, на чему инсистира Вучић, а који би неки аналитичари назвали „проруски“ (што у односу на ставове других у Европи и јесте) јесте у овом моменту стратешки спољнополитички капитал и који је, како видимо, Немачкој од изузетног значаја. Томе је, да останемо на фону личног у историји, допринела и добра комуникација коју су остварили Вучић и Путин.

Неки аналитичари, не превише склони српско-немачким односима, оценили су ову велику заинтересованост Немачке за Србију и регион као покушај Берлина да убрзавањем евроинтеграција и инвестицијама придобије Београд да се не окрене превише Москви. Ово је тек делимично тачно, да не кажемо да је спин, али ипак говори о намери Немачке да буде на овим просторима присутнија, те да ако је могуће смањи утицај других геополитичких играча. Не толико Русије колико САД који јесте глобална сила и хегемон Балкана и чији је фаворит на овим просторима до сада била Турска. Немачкој је ипак примарни интерес да Србија буде мост према Русији, иако она своју улогу у Вашингтону може представити и као „сузбијање руског утицаја у Београду“. Све ово заједно значи да ће се у наредном периоду Немачка готово сигурно „отворити“ према Србији као никада до сада. Ово је значајна шанса за Србију, но питање је колико је тога свесна наша политичка и економска елита, и колико смо способни да искористимо прилику када смо кроз досадашњу транзицију успут изгубили већи део привредних капацитета. Дитмар Нитан, посланик немачких социјалдемократа и члан спољнополитичког одбора Бундестага, у интервјуу у Дојче велеу је рекао да је „лицемерно критиковати позицију Србије према Русији“ и да „лично“ разуме позицију Београда у овом моменту. Он исто тако, наравно опет „лично“, не види никакав проблем да Србија искористи шансу на руском тржишту.

Но, као што се ниједан рачун не прави без крчмара ни овде није могуће направити одређени напредак уколико би се овим превише иритирале САД које су, да подсетимо и русофиле и германофиле, и даље највећа сила и Европе и Балкана.

 

Sorry, the comment form is closed at this time.