“Банатски двор” почиње са радом

“Банатски двор” почиње са радом

“Банатски двор” почиње са радом

Председник Управног одбора руске компаније “Гаспром” Алексеј Милер пустиће у рад Подземно складиште гаса “Банатски двор” и нову Командну салу у Рафинерији нафте Панчево.

Званичном пуштању у рад подземног складишта гаса присуствоваће председник Србије Борис Тадић и директор “Србијагаса” Душан Бајатовић. Планиран је и радни састанак председника Србије са Управом “Гаспрома”.

“Банатски двор” има активну запремину од 450 милиона кубних метара и максималну продуктивност у процесу извлачења од пет милиона кубних метара на дан.

Објекат је стављен у комерцијалну употребу 1. октобра, а као заједничко улагање “Гаспрома” и Србијагаса” важно је за обезбеђивање сигурног снабдевања енергијом у Србији, као и за испоруку природног гаса из Русије, ако се узме у обзир примена пројекта “Јужни ток”.

Сарадња “Гаспрома” и “Србијагаса” на изградњи “Банатског двора” развија се на основу договора влада двеју држава о сарадњи у индустрији нафте и гаса, који је склопљен између Русије и Србије 25. јануара 2008. године.

Договор о формирању заједничког пројекта складишта “Банатски Двор”, између “Гаспром Експорта”, “Гаспром Германиа” и “Србијагаса” потписан је у октобру 2009. године.

Заједничко предузеће, у коме “Гаспром” има удео од 51, а “Србијагас” 49 процената, задужено за изградњу и експлоатацију подземног складишта регистровано је у фебруару прошле године.

Нова командна сала у Рафинерији нафте Панчево, у оквиру постројења за хидрокрекинг и хидрообраду, која се такође отвара данас, биће центар управљања производним процесима модеринизованог комплекса.

Модернизација Рафинерије нафте Панчево, вредна око 500 милиона евра, почела је јуна 2009. године и треба да буде завршена до краја 2012. године.

Комплекс хидрокрегинга и хидрообраде је највећи објекат који се гради у оквиру програма модернизације Рафинерије и представља саставни део уговора о купопродаји 51 одсто акција НИС-а, који су потписале Република Србија и “Гаспромњефт”. У изградњу постројења за хидрокрегинг и хидрообраду биће уложено 396 милиона евра.

Остатак новца биће инвестиран у изградњу постројења за производњу водоника, као и на модернизацију и изградњу објеката индустријске инфраструктуре фабрике и реализацију еколошких пројеката.

Тај комплекс ће омогућити повећање обима прераде у панчевaчој рафинерији до 4,8 милиона тона нафте годишње, чиме ће бити задовољене не само потребе српског тржишта, већ и омогућен извоз у земље балканског региона.

 

Унесите реч за претрагу