авг 312015
 

Одговор на текст „Грчки покер“, који часопис Недељник није објавио 

Последњих дана веома је приметно појачано медијско „јуришање“ на Русију. На више начина. Директно и суптилно. Поставља се питање – зашто? Хајде да то размотримо анализирајући текст „Грчки покер“, Жељка Пантелића, објављен у часопису Недељник, од 20-ог августа ове године. Аутор у њему износи низ неистинитих, паушалних и русофобских оцена. Мишљења сам да то није баш тако случајно и независно.

У тексту се дају наводни докази да је Русија сада издала Грчку, као што је историјски гледано на крају „увек чинила“, те да је исто тако и са Србијом. Пласира се измишљотина да је цео план и програм Ципраса и Сиризе био заснован на обећаној финансијској помоћи Русије у вези са повратком на драхму. То је основна на бази које се изводе остали искривљени закључци. Грубо се изврће чињеница да је запад једну „стару“ чланицу ЕУ довео на руб пропасти без најмање намере да  јој стварно помогне. Тако се спинује и са оним што је главно питање, а то је шта би се десило тек чланицама које немају ЕУ педигре Грчке.

Даље се каже да Русија у ствари жели Грчку у ЕУ као свог играча и да због тога не жели да је изводи из евро зоне. Прво на почетку видимо да је малтене Русија смислила да поткопа ЕУ и њен финансијски систем, а онда се тврди да уствари није тако. Контрадикторно али сврсисходна зар не? У оба случаја Русија је зла и подмукла. Онда се говори како је Вашингтон, наводно, надокнадио Немачкој губитке које има због санкција Русији. С обзиром да ЕУ а посебно Немачка има велике губитке у пословању док је за исто време амерички извоз у Русију порастао 20 одсто, мислим да се и из тога види у чијем интересу настају овакви текстови.

У наставку се једна измишљена вест у медијима представља као чињеница и каже се како је Русија одбила да Грчкој позајми новац за враћање на драхму. У том тренутку се појављује амерички председник и критикује Немачку што допушта да Немци, како каже аутор,  „свирају“ другачије у односу на ММФ. Дакле Холивуд у писаним медијима. Зли Руси смишљају да униште ЕУ, неуки Немци и остали то не виде али долази спасоносна коњица Великог Брата и спречава трагедију.

Ако оставимо фантазије, видимо како ствари заправо стоје. Како изгледа то спашавање од стране Великог Брата. Намеће се најгоре могуће решење за Грчку и њен народ. Но, вратимо се тексту. У њему се чак иде дотле да се аутору привиђа тајни, супер скривени дил Берлина и Москве око тога да Руси не подржавају Грчу а Немачка више неће притискати Москву око Украјине. У међувремену спрема се нова офанзива украјинских фашиста на своје грађане у Донбасу. И појачавају се западне санкције Русији. Али ако чињенице не одговарају истини, тим горе по чињенице.

И у продужетку текста се види велика нетрпељивост према Русији, како у историјском тако и актуелном контексту. Иде се дотле да се упоређују Вожда Карађорђа и предводници грчке борбе за ослобођење, те се сви они уклапајући у слику издаје. Каже се, буквално, и то да су због њене православне наклоности према Русији, Британија и Француска приморале Грчку да се малтене одрекне Крита. Дакле, Русија која је, колико год је могла, помагала ослобођења Срба и Грка од Турака, зла је, подмукла и издајничка, а Британија, Француска и остале земље Запада, које су подржавале турску доминацију над балканским православцима, добре су, миле и праведне.

Онда се у врло негативном контексту говори како је Грчка била против бомбардовања Србије и отворено, против својих западних „савезника“, стала на страну Русије која се противила агресији на Србију.  Исти клише се понавља и у вези са односом према западној отмици КиМ-а од Србије. По аутору грчки став је погрешан и било би боље, да кажем више проамерички, да су нас и Грци бомбардовали и признали КиМ. Још када би успели да убеде и свог злог брата са истока да делује у том правцу, било би баш како треба.

Врхунац пропаганде је када се у закључном делу објашњава да су сви проблеми које има Грчка али и које има Србија настали због блискости са Москвом. И да је Русија – која нас једина од великих сила није никада напала а помагала нас је када год је била у могућности – у ствари највећи проблем наших народа . Нису то они који су нас бомбардовали и који су убијали децу на ношама. Ово је већ срамно. На крају се спомиње и „Сукоб цивилизација“ Самјуела Хантигтона и говори како су Београд и Атина сврстани у блок са  Москвом. Зашто? Па да се покаже како је то лоше и како је то зато што смо имали добре односе са злом и подмуклом Русијом. Очигледно да аутор књигу није читао, или је тумачио како се њему лично свиђа. У књизи као и неким другим делима западних геополитичара експлицитно се наводи да запад престаје тамо где почиње православље.

Све у свему модел пропаганде који провејава из текста о коме говорим најгори је и најопаснији. Директно служи да се код српског јавног мњења створи лажна слика изношењем великим бројем неистинитих информација. Тиме се покушава окренути јавност од Русије а онда ако се успе у томе треба притиснути српску владу која би у том случају лакше поклекнула и редефинисала нашу политику у духу удаљавања од Москве

Циљ запада и његових гласноговорника у Србији је да се наша земља посвађа са Русијом. На жалост на њој раде више несвесно него свесно и они који не желе да се то деси. Сталним прозивкама српских власти да намеравају да издају Русију, подметањем лажних информација, нереалним, макималистичким захтевима према влади Србије – и наше „ура“ патриоте изазивају пометњу и доприносе ономе што хоће Запад. А што се тиче текста „Грчки покер“ некако ми се чини да је он само почетак добро оркестриране антируске кампање која ће се одвијати у наредним месецима. Међутим, та кампања је дубински и антисрпска.

Циљ је улазак Србије у НАТО, заокруживање отмице КиМ-а и још важније одустајања од борбе за Републику Српску, која ће бити изложена великим притисцим у наредним месецима. Ту тековину борбе српског народа можемо сачувати, као и увек у историји, само уз помоћ Русије. Зато се форсирано кренуло да се то не дозволи; да се Срби удаље од Руса и тако омогуће западним непријатељима да што лакше униште РС. Толико о томе, али сам уверен да они који нам уистину зло мисле неће успети да постигну што су наумили. Сарадњу Србије са Русијом нико неће успети да онемогући јер она је не само утемељена на историјском потврђеном пријатељству већ је и рационални интерес обе земље!

 

проф. др Стевица Деђански

Председник Центра за развој међународне сарадње

Sorry, the comment form is closed at this time.