O moralu po ŠuNATOvskim standardima

O moralu po ŠuNATOvskim standardima

O moralu po ŠuNATOvskim standardima

U sred kosmetske krize, ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac boravio je u poseti Sjedinjenim Američkim Državama. Sudeći prema pisanju američke vojne štampe, tamo je izjavio tek da je Vojska Srbije visokoprofesionalizovana, da je pod civilnom kontrolom i da je, pored SPC, ostala institucija u koju građani imaju najviše poverenja. Uz to, ponovio je i da, kada je NATO u pitanju, Srbija treba da gleda napred, a ne u prošlost.

Isto tako, ministar Šutanovac izjavio je da su srpski oficiri nedavno bili prosto opčinjeni NATO komandom u Napulju i da većina njih jedva čeka da primeni NATO standarde u svojim jedinicama. Verovatno kao što bi s početka 1941. bili oduševljeni organizacionim detaljima komande Vermahta u Berlinu!

Na žalost, stvarnost demantuje ministra Šutanovca. Uslov za isporučenje generala Ratka Mladića Haškom Tribunalu danas deluje kao dečja igra, u poređenju sa uslovom da Srbija uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom koje je pod NATO kontrolom, a onda, izvesno, da pristane na nove vidove nadgledanih autonomija u Raško-polimskoj oblasti, Vojvodini, Preševskoj dolini i možda čak u istočnoj Srbiji.

Vojska Srbije, koju je ministar Šutanovac u SAD opisao kao instituciju od poverenja, unapred je izjavom svog vrhovnog komandanta odbila da brani svoj narod i teritoriju na Kosovu i Metohiji. To je danas vojna sila simboličnog vojnog potencijala, svedena na rang divizije iz Prvog svetskog rata, čiji ministar u izjavi datoj nakon povratka iz Amerike kaže da borbenu gotovost uopšte nije ni podizala, jer ne postoje informacije da bilo ko sprema aktivnosti uperene protiv države i vojske.

Prosto je neverovatno da niko iz vojnog vrha Republike Srbije proteklih nedelja nije gledao televizijski program. Ako akcija specijalne albanske jedinice ROSU nije ugrozila državljane Srbije na severu Kosova i Metohije, onda je Vojska Srbije zaista respektabilana vojna sila kojoj građani neograničeno veruju, a ne prosto-proširena divizija usmerena na međunarodne misije, pre nego na zaštitu svojih državljana.

Ipak, mene lično najviše zabrinjava izjava ministra Šutanovca objavljena u internet izdanju lista Politika 16. juna. On je rekao da je njegovo ministarstvo sada model za izgradnju civilnih institucijau Srbiji, da je steklo poverenje vojske i civila i da su uz pomoć kampanje NATO, koju su podržavale SAD, okončani ratovi na Balkanu devedesetih godina (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t50923.lt.html).

Ako me sećanje dobro služi, u svim prilikama devedesetih godina, NATO je intervenisao u korist srpskih neprijatelja. Bilo na području Republike Srpske Krajine, kada su američki oficiri i vojni eksperti obučavali Hrvatsku vojsku, a NATO avijacija bombardovala srpske položaje, bilo u Republici Srpskoj u više navrata i u SR Jugoslaviji u proleće i leto 1999. godine.

Ako je NATO tada doprineo okončanju ratova, doprineo je pre svega toga srpskom povlačenju iz Dalmacije, Like i drugih delova RSK, zapadne Bosne i Kosova i Metohije i groznim egzodusima stanovništva.

Mnogi u Srbiji posetu ministra Šutanovca Sjedinjenim Američkim Državama doživljavaju pre kao početak vlastite promocije u trci za uticaj unutar DS-a, nego kao potez koji će državi Srbiji pomoći da prevlada kosmetske i evroatlantske izazove.

Tome u prilog govori i izveštaj u dnevniku Danas, pod naslovom „Šutanovac osvaja podršku“. List citira američki vojni magazin „Stars end stajps“ („Zvezde i pruge“), koji piše da „Šutanovac osvaja važnu podršku u međunarodnim krugovima, potpisujući sporazume o saradnji u oblasti odbrane sa širokim spektrom zemalja, ukupno 55 njih, od Kuvajta do Austrije“. „S njim“, piše dalje američki magazin, „želeli su da razgovaraju potpredsednik SAD Džo Bajden i državna sekretarka Hilari Klinton prilikom njihovih poseta Beogradu“.

Otići u epicentar državnog potresa najkatastrofalnijih posledica i baviti se pritom estetikom medijskog nastupa, kao što je besmislica da građani veruju u vojsku koja ih ne brani, velika je državna sramota Srbije. Baš kao što je sramota što je 300 srpskih oficira i podoficira prošlo obuku u vojsci SAD, koja je ubijala decu i civile 1999. godine. Možda je došlo vreme da se srpski oficiri zapitaju jesu li i za moralne NATO standarde, pored formacijskih.

Branko Žujović

Izvor: Glas Rusije

Unesite reč za pretragu