Последице наступајуће издаје

 Политика, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Последице наступајуће издаје
нов 252011
 

Као што сам најавио у прошлом тексту, уследили су велики притисци на Србију од стране Запада, а на Србе на Косову и Метохији од стране режима у Београду, односно напади на Русију из редова другосрбијанског табора као и појединих припадника владајућег круга. Не само што се све то одвија изузетно јаким интензитетом већ је и синхронизовано. Да видимо зашто је тако? Continue reading »

Голгота и васкрс нације

 Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Голгота и васкрс нације
нов 242011
 
У околностима док су, у мору крви, франкистичке снаге сламале отпор републиканаца на простору северне Шпаније који настањују Баски, водећи каталонски дневни лист „LaVanguardia“ (Авангада) – новине које су шириле републиканско-демократске а не комунистичке идеје, и са тих позиција подржавале легитимну Владу у Мадриду – објавио је уводник под насловом: „Србија и Баскија“. О чему се ту радило? Continue reading »

„Банатски двор“ почиње са радом

 Енергетика  Коментари су искључени на „Банатски двор“ почиње са радом
нов 212011
 

Председник Управног одбора руске компаније „Гаспром“ Алексеј Милер пустиће у рад Подземно складиште гаса „Банатски двор“ и нову Командну салу у Рафинерији нафте Панчево.

Званичном пуштању у рад подземног складишта гаса присуствоваће председник Србије Борис Тадић и директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић. Планиран је и радни састанак председника Србије са Управом „Гаспрома“.

„Банатски двор“ има активну запремину од 450 милиона кубних метара и максималну продуктивност у процесу извлачења од пет милиона кубних метара на дан.

Објекат је стављен у комерцијалну употребу 1. октобра, а као заједничко улагање „Гаспрома“ и Србијагаса“ важно је за обезбеђивање сигурног снабдевања енергијом у Србији, као и за испоруку природног гаса из Русије, ако се узме у обзир примена пројекта „Јужни ток“. Continue reading »

Јад и беда српске армије

 Безбедност, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Јад и беда српске армије
нов 132011
 

Чему служи српска војска ако ће мирно посматрати злостављање па и могуће масакрирање српског народа на северу Косова, те и после тога покорно наставити да иде путем евроатлантских интеграција?

Према званичном сајту Војске Србије (http://www.vs.rs/), уз „учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету“, њена мисија је и даље, без обзира на досадашње мондијалиситчке „реформе“, „одбрана државе од спољног оружаног угрожавања“. А међу основним задацима Војске Србије, и то на првом месту, налази се: „одвраћање од оружаног угрожавања и других војних изазова, ризика и претњи безбедности“.
Ако је стварно тако, да ли одвраћању агресора и одбрани земље и њених грађана, у тренутку када се НАТО (КФОР) спрема да крене на српске барикаде, доприноси изјава министра одбране Драгана Шутановца – да је неопходна сталоженост и прибраност у вези са ситуацијом на северу Косова и да Војска Србије неће имати никакве активности према Кфору? Continue reading »

Однос званичне Русије према странкама у Србији

 Политика  Коментари су искључени на Однос званичне Русије према странкама у Србији
нов 102011
 

Последњих седмица српска штампа и аналитика је препуна текстова о наступима руског амбасадора Конузина, прво на скупу који је одржан у Дому Војске, а потом и поздравној речи коју је одржао у хали Чаир у Нишу, приликом годишњице обележавања Српске напредне странке. Потом је уследила реакција неких политичара у Србији на ова иступања Конузина, што је створило известан одијум у јавности. У том правцу аутор овог чланка сматра да је доста тога речено о недоследности критичара према Конузину. Наиме ти садашњи критичари Конузина ни најмање се нису освртали када су претходних година поједини западни амбасадори, а пре свега САД, Британије и Немачке, показали далеко већи степен „мешања у унутрашње ствари Србије“, како то они управо сада спочитавају руском дипломати. [1]  Continue reading »

Европа на кинеском путу

 Економија, Међународни односи  Коментари су искључени на Европа на кинеском путу
нов 102011
 

Лидери еврозоне донели су своје просјачке посуде Кинезима, тражећи помоћ у проширивању свог спасоносног фонда. Шта то говори о промени у глобалној равнотежи моћи, за Би-Би-Си је анализирао професор са Станфорда Иан Морис.

У октобру 1911. године, Кину је захватила револуција. Четири месеца касније, последњи кинески цар је збачен и европски финансијери похрлили су у Пекинг, спремни да финансирају банкротирану нову републику.

У октобру 2011. године други европски финансијер запутио се у Пекинг. Али Клаус Реглинг, челник Европске финансијске институције за стабилност, овај пут није отишао у Кину за задатком да је финансира. Тамо је са задатком да позајми, тражећи од Кине да спасе Европу економске катастрофе.

У само једном веку Кина је од празне финансијске корпе прешла пут до светског банкара, док је Европа прошла исти пут, али у другом правцу. Како се десио један од највећих преокрета у историји и, што је још важније, шта то значи? Continue reading »

Пуштен у рад „Северни ток“

 Енергетика, Међународни односи  Коментари су искључени на Пуштен у рад „Северни ток“
нов 102011
 

Немачка канцеларка Ангела Меркел и руски председник Димитриј Медведев заједно су данас окренули велики точак, чиме је симболично пуштен у рад огромни гасовод „Северни ток“, који ће испод Балтичког мора, Западну Европу снабдевати руским гасом, директно из Сибира.
Како преносе агенције, свечаности у месту Лубмин на немачкој обали Балтичког мора, где гасовод стиже до копна, присуствовали су и француски премијер Франсоа Фијон и холандски премијер Марк Руте.
Меркел је, како јавља ДПА, истакла да ће овим гасоводом Европљани и Русија бити блиско повезани у наредним деценијама.
Предвиђено је да гасовод, који заобилази досадашње транзитне руте за руски гас преко Украјине, Белорусије и Пољске, буде оперативан наредних 50 година.

Русија спремна да подржи еврозону са 10 милијарди долара

 Економија, Међународни односи  Коментари су искључени на Русија спремна да подржи еврозону са 10 милијарди долара
нов 102011
 

Руски председник Дмитриј Медведев рекао је данас да је Русија спермна да понуди 10 милијарди долара Међународном монетарном фонду који ће бити искоришћени за подршку земљама еврозоне.
Медведев је то рекао у разговору са са директорком ММФ Кристином Лагард, која је дошла у Москву како би затражила подршку Русије за земље еврозоне. То је уједно и њена прва посета некој земљи ван ЕУ од како је у јулу преузела дужност. Continue reading »

Резултати конкурса „Европа 2020. – изазови који очекују Србију“

 Конкурс  Коментари су искључени на Резултати конкурса „Европа 2020. – изазови који очекују Србију“
нов 042011
 

Завршено је оцењивање радова пристиглих на конкурс „Европа 2020. – изазови који очекују Србију“. Радове је оценио жири у следећем саставу:

– доц. др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње, доцент Факултета за пословне студије

– мр Драгомир Анђелковић, извршни директор Центра за развој међународне сарадње, сарадник Фонда стратешке културе из Москве

– проф. др Момчило Живковић, оснивач Центра за развој међународне сарадње, редовни професор Факултета за пословне студије

– др Александар Гајић, научни сарадник Института за европске студије и

– Марко Пејковић, истраживач-приправник Института за политичке студије.

Објављујемо списак радова који ће бити штампани у Зборнику награђених радова. Добитнике награда ћемо додатно контактирати мејлом. Свечана додела награда обавиће се у другој половини децембра, након изласка Зборника из штампе.

Continue reading »

Српско-руски односи и европска безбедност

 Безбедност, Међународни односи  Коментари су искључени на Српско-руски односи и европска безбедност
нов 032011
 

Термин из наслова „српско-руски“ односи је уобичајен за описивање односа два народа, односно две државе. У случају Срба и Руса, он није сасвим адекватан. Међусобна идентификација, како у свести оба народа, тако и у односу наших непријатеља према нама, много је дубља. Велики број Срба иселио се у 17. веку у Русију. Велики број Руса избегао је после Октобарске револуције у Србију. Ипак, нема ни у Русији српске националне мањине, ни у Србији руске. Природно и добровољно, Срби су у Русији постали Руси, а Руси у Србији су постали Срби. Презимена их и данас подсећају на порекло, а све остало је исто.

Ако је то тако, зашто никада нисмо живели у истој држави, или бар државној заједници? За то су се побринули наши непријатељи, а на томе раде и данас. Висок степен херојске интеракције Срба и Руса дешавао се у ратовима. У миру су покушавали, и бар делимично успевали, да нас раздвоје. Више година пишем и говорим о томе да је пред нама време спајања, да су се за то испунили многи историјски услови. Овде ћу изнети најважније аргументе за то. Али, гледајући на збивања у свету, морам да изразим наду да то спајање неће и овог пута бити у рату. У сваком случају, биће дефинитивно. Continue reading »