Српски интерес – војна неутралност

 Безбедност, Међународни односи, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Српски интерес – војна неутралност
мај 312011
 

Савремени свет се налази у процесу лаганог преласка из монополарног светског система где је доминирала само једна (супер) сила САД – ка мултиполарном, где постоји више великих светских сила, међу којима су САД, гледано појединачно и даље најјаче. У току је заправо процес континуираног слабљење америчке моћи и стално јачање других великих сила, а пре свега земаља БРИК (Кина, Русија, Индија, Бразил). Када је у питању Балкан ти процеси се такође могу сагледати, иако је више фактора утицало да они не буду тако уочљиви и до сада довољно материјализовани. Continue reading »

Уводно излагање на скупу „Атлантске интеграције – предности и недостаци“

 Догађаји  Коментари су искључени на Уводно излагање на скупу „Атлантске интеграције – предности и недостаци“
мај 172011
 

Даме и господо,

Велико ми је задовољство да Вас у име Центра за развој међународне сарадње поздравим и да Вам се захвалим што сте се одазвали позиву да учествујете на конференцији под називом „ Атланске интеграције – предности и недостаци„.

Мишљења сам да су данас овде присутни, да не кажем баш сви, али сигурно велика већина оних који на ову тему имају шта да кажу. А надамо се да ће они који кроје политику ове државе то чути и видети.

Continue reading »

PRESS: Размотрити све опције пре одлуке о чланству у НАТО

 Догађаји  Коментари су искључени на PRESS: Размотрити све опције пре одлуке о чланству у НАТО
мај 172011
 

У средишту пажње српске јавности годинама се налази питање дугорочне безбедности земље, односно њеног односа према војнополитичким интеграцијама. Та проблематика се обрађује једнострано јер је главна расправа усредсређена искључиво на проблем приступања наше земље Северноатлантском савезу, а полемика се води међу присталицама и противницима НАТО интеграција.
Како би питање атлантских интеграција Србије целовито било размотрено, Невладина организација „Центар за развој међународне сарадње“ одржала је крајем прошле недеље панел дискусију на тему „Атлантске интеграције – предности и недостаци“. Намера центра била је да реномирани стручњаци изнесу своје ставове, како би биле отворене бројне безбедносне опције, а не да се расправа ограничи на изношење једностраних разлога за и против НАТО-а. Continue reading »

НАТО, Русија, Србија – претње и стабилност

 Међународни односи, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на НАТО, Русија, Србија – претње и стабилност
мај 162011
 
Покушај дефинисања нове стратегије НАТО-а на последњим самитима у Келну, Стразбуру (2009.) и  Лисабону (2010.), одражавају  напоре овог војног савеза да направи дугорочну стратегију свог деловања у складу са промењеном светском реалношћу током последњих десет година. Односно, НАТО је конципирањем нове стратегије направио план деловања у складу са новим глобалним токовима. Да ли има нешто суштински ново у стратешким пројектима тог пакта за будућност? Реторички да, али суштински, усуђујемо се рећи, не.
Донекле уважавајући низ спорних питања унутар, поготово европског дела, саме организације (изазваних интервенцијама Алијансе у Ираку и Авганистану), НАТО стратези у својим пројекцијама и даље суштински следе англосаксонску геополитичку константу која је у различитим историјским епохама тежила грубој или мекој изолацији Русије. Таквој стратегији опире се стара Европа на челу са Немачком, због дугорочних стратешких, првенствено енергетских интереса, које задовољава једино дугорочно стабилан па и партнерски однос са Русијом. Но, управо у циљу онемогућавања јачања Русије, али и хомогенизације ЕУ у озбиљан политички и војни субјекат, доминантно америчко крило НАТО-а ради на минимизацији утицаја Русије на европске политичке и економске токове. Continue reading »
мај 112011
 

Београд, 11. мај 2011.

Центар за развој међународне сарадње најавио је данас своју трећу по реду конференцију, на тему „Атлантске интеграције: предности и недостаци“, која ће бити одржана у суботу 14. маја у београдском хотелу „Хајат риџенси“.

Како је на конференцији за штампу у Медија центру истакао др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње, очекује се да скупу у Хајату присуствује велики број домаћих и страних стручњака, укључујући и некадашње министре спољних послова, као и бивше начелнике Генералштаба наше војске.

„Став Центра за развој међународне сарадње, који је већ неколико пута истицан, је да Србија треба да настави са политиком војне неутралности. Али циљ конференције коју организује Центар 14. маја није наметање једне, друге или неке треће опције. Напротив, као и увек до сада, желимо да се истицањем аргумената свих страна, дакле и заговорника уласка у НАТО и заговорника уласка у ОДКБ, односно организацију предвођену Русијом, али и присталица политике војне неутралности, дође до решења која су стратешки и дугорочно најкориснија за интересе Републике Србије. План нам је и да истражимо до које мере би евентуално била прихватљива сарадња са једним или другим војним блоком, а да то не нашкоди билатералним односима са државама које им нису наклоњене“, рекао је др Деђански.

 

мај 102011
 

„Колоније не престају да буду колоније само зато што добију независност“

(Бенџамин Дизраели)

Чедомир Јовановић нас је пре неки дан, на лукав начин, подсетио на војно-интегративне ставове његове партије, изјавивши: „ЛДП каже да ће Србија остати вечити кандидат за ЕУ без доношења одлуке о уласку у чланство НАТО-а. За земљу као што је Србија, улазак у НАТО је предуслов брзог чланства у ЕУ. Они који о томе ћуте, немају храбрости да грађанима саопште ту једноставну истину.“

ЛАЖНА ПРЕЧИЦА

Да ли је лидер ЛДП-а у праву? Можда би и био да нам је цитиране речи упутио 2001. године. Данас сигурно није! Европска Унија – чије чланице су, и то без изузетка, погођене озбиљном економском кризом – није више спремна да по цену иоле већег финансијског терета буде политичко крило НАТО-а. У Унију ће нас примити ако Берлин и Париз процене да то њима из неког разлога одговара, а не да би намиривали америчке дугове. Continue reading »

мај 092011
 

У домаћој  јавности већ пуну деценију траје расправа о уласку Србије у НАТО војни савез. Ову расправу одликују две константе: понављање међусобно крајње супростављених аргумената „за“ и „против“ атланских војних интеграција  који се само поткрепљују додатним интерпретацијама а у складу са новонасталим околностима, као и неравноправни третман у главним електронским и писаним медијима у корист лобиста за улазак Србије у окриље НАТО-а. Насупрот томе, огромна већина јавности све време је јасно „антинатовски“ расположена.

Аргументи против уласка Србије у северноатланску војну алијансу добро су знани. Њихови заговорници указују да би тиме Србија легализовала бомбардовање Србије и Републике Српске током деведесетих година прошлог века, као и сецесију Косова и Метохије, јужне српске покрајине; да би се ступањем у овај војни савез рескирало увлачење у туђе ратне авантуре у далеким земљама, угрозили своји геополитички па и економски интереси и погоршали односи са традиционално савезничким земљама; да би се на тај начин, заправо, само угрожавала безбедност Србије уз излагање већим, беспотребним ризицима; да би раст војних трошкова услед реорганизације по НАТО стандардима (укључујући куповину оружја и опреме од кључних чланица овог савеза) био превелик, а инвестиције (поготово у време светске кризе чији је епицентар управо у срцу главне земље НАТО-а) не само неизвесне, већ и крајње илузорне. Ту су и бројни разлози моралне, историјске, миротворне и уставоправне природе против уласка у војни савез који је током претходне две деценије био, и то непорециво, ударна снага кроз коју су туђи интереси остваривани на штету српских интереса. Continue reading »

Нова антируска кампања на Балкану

 Енергетика, Текстови сарадника Центра  Коментари су искључени на Нова антируска кампања на Балкану
мај 022011
 

После извесне границе трпељивост престаје да буде врлина

(Едмунд Берк)

Конференција о европској сигурности и сарадњи – која се у престоници Финске одвијала од 1973. до 1975. године – окончана је усвајањем „Завршног акта“. Он је постао познат као „Хелсиншки споразум“. Између осталог, обавезивао је владе на поштовање људских права, а потписали су га високи представници тридесетпет држава, укључујући и социјалистичке земље. Тамошњи дисиденти су то убрзо искористили како би почели да делују у прилог, у оквиру ауторитарног поретка који је владао у источноевропским државама, неоспорно угрожених људских права. Прво у СССР-у, а онда и неким другим земљама социјалистичког блока, створене су невладине организације познате као Хелсиншки одбори за људска права, које су задавале прилично брига тамошњим режимима. Continue reading »